Da li osećate blagu krivicu dok čitate ovaj članak? Naravno, teza ovog članka nikako nije skandalozna ili čudna, pa da se zbog nje osećate krivim, već, jednostavno – imate neke zadatke i obaveze koje čekaju na vas, i radije biste se njima bavili nego što biste uživali u slobodnom vremenu?
Čak iako imate slobodan dan ili ste na odmoru, razmišljate da li treba da odmarate, pošto imate rokove za obaveze koje čekaju na vas?
Ako je tako, to je sigurno zato što ste prezuzeti, piše The Atlantic. Nije to nikakva novost, mnogo ljudi je prezauzeto. Istraživanja Pew Research Centra, rađena u proteklih nekoliko godina, pokazuju da 52 odsto Amerikanaca pokušava da radi više stvari istovremeno, a da se 60 odsto njih ponekad oseća previše zauzeto da bi uživalo u svom životu.
Jednostavan savet za rešavanje ovog problema jeste: radi manje. Ali to je lakše reći nego uraditi, zar ne? Prezatrpani smo dugačkim rasporedima, i sve to radimo u težnji da ispunimo očekivanja drugih. Ipak, istraživanja pokazuju da su stvarni razlozi za prezatrpavanje poslom mnogo složeniji od ovoga.
Istraživanja pokazuju da je stopa naše sreće niža kada imamo vrlo malo slobodnog vremena, ili ga uopšte nemamo. S druge strane, dokazano je i to da ne možemo biti srećni ako imamo previše slobodnog vremena, a ne radimo ništa.
Rezultati istraživanja koje je radio Univerzitet u Pensilvaniji 2021. godine, pokazuju da je optimalan broj sati za odmaranje tokom radnog dana 9,5.
Devet i po sati je verovatno mnogo od onoga koliko obično imate ili koliko biste ikada mogli da imate slobodnog vremena. Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna organizacija rada procenjuju da je širom sveta 2016. godine, kao posledica radnog vremena od najmanje 55 sati nedeljno, oko 398.000 ljudi umrlo od moždanog udara, a još 347.000 od srčanih bolesti. Zašto onda ljudi ne teže boljem balansu između posla i privatnog života?
Jedan od razloga je taj što je ljudima strašnije da imaju više slobodnog vremena, nego da ga uopšte nemaju. Ako ne znamo kako da ga iskoristimo, slobodno vreme može može da se pretvori u nerad, koji onda uzrokuje dosadu — a ljudi mrze dosadu. Kada nismo dovoljno zauzeti, aktivira se skup moždanih struktura poznatih kao Mreža podrazumevanog režima, sa efektima ponašanja koji mogu biti povezani sa razmišljanjem i samozaokupljenošću. Obrasci razmišljanja u tim trenucima mogu da budu i trivijalni, ali i zastrašujući.
Da bismo izbegli aktiviranje ovog neproduktivnog ruminativnog stanja, tražimo načine da budemo zauzeti. Nekad to radimo tako što listamo društvene mreže ili se bavimo nekim zadatkom kako bismo postigli cilj.
Osim što se plašimo dosade, kada smo previše zauzeti reagujemo na još dva faktora. Prvo, u američkoj kulturi, zauzetost dodeljuje društveni status. Istraživači su 2017. godine to demonstrirali nizom eksperimenata, poput onog u kojem je od ispitanika traženo da ocene status ljudi na osnovu njihovih objava na Fejsbuku. Pokazalo se da su postovi koje objavljuju prezaposleni ljudi visoko ocenjeni.
Istraživanje iz 2016. pokazalo je i to da zaposleni ljudi brže obrađuju informacije, imaju bolju memoriju, bolje rezonovanje i više znanja od manje zauzetih ljudi.
Neki ljudi su manje organizovani od drugih, ili imaju manju kontrolu nad svojim rasporedom, ali isto tako mnogi ljudi sebi nameću veću zaposlenost nego što je potrebno, i sve to zbog straha od besposlice.
Jedan od načina za prevazilaženje ovoga jeste da napravite listu diskrecionih zadataka koji su vam kreativni i privlačni, ali koji nemaju ograničen rok. Neko pravi crtice svojih razmišljanja. To je neka vrsta osveženja za naše navike i razmišljanja, i podstiče nas da nađemo više slobodnog vremena.
Drugi način je da napravimo listu od 20 stvari koje planiramo da uradimo sledećeg dana, i da odredimo koliko smo se radovali svakoj od njih pojedinačno. One koje su najniže na skali precrtamo.
Tagovi
