Svako od nas se u toku dana suoči sa stresom, zabrinutošću ili anksioznošću. Ova stanja nisu ista, a stručnjaci koji se bave ovom oblašću su tačno objasnili u čemu se zapravo razlikuju i kako deluju, prenosi N1.
Šta je zabrinutost?
Zabrinutost je stanje u kom se naše misli vežu za negativne emocije, nesigurne ishode ili razmišljanja da bi nešto moglo da pođe po zlu.
“Zabrinutost predstavlja ponavljajuće, opsesivne misli i deo su kognitivne anksioznosti“, rekla je Melania Grinberg, klinički psiholog, dodajući da zabrinutost deluje samo na um, ali ne i na telo.
Kako funkcioniše?
Zabrinutost ima važnu ulogu u našim životima, jer kada razmišljamo o neprijatnim situacijama, mi zapravo stimulišemo mozak. Ovo stanje omogućava pronalaženje rešenja i pokretanje akcija koje će voditi ka tim rešenjima. To su pozitivne stvari.
“Briga je način na koji mozak rešava probleme kako biste bili sigurni. Tek kada zapnete razmišljajući o problemu, briga prestaje da bude funkcionalna“, objasnila je psihijatar, dr Luana Markes sa Harvarda.
Šta je stres?
Stres je fiziološki odgovor na spoljne nadražaje. Da bi ciklus stresa započeo, mora da postoji okidač ili stresor.
“Stres definišemo kao odgovor na promene u okruženju ili sile koje premašuju individualne mogućnosti”. istakla je dr Grinberg.
Kako funkcioniše?
“Još od praistorijskog doba stres je bio prirodni odgovor na pretnju. Danas taj mehanizam pokreće bihevioralni odgovor i uključuje limbički sistem i otpušta adrenalin i kortizol koji aktiviraju mozak i telo da bi se nosili sa pretnjom”, rekla je doktorka.
Simptomi stresa uključuju ubrzan rad srca, znojne dlanove i plitko disanje. Iako se u početku stres može činiti, na neki način, prijatnim, to je zbog adrenalina i kortizola koji preplavljuju telo.
“Možda ste iskusili benefite stresa dok ste se probijali kroz gradsku gužvu da biste stigli na sastanak ili ste uspešno obavili neki zadatak u poslednjem trenutku. To se zove akutni stres i kad se situacija smiri, hormoni stresa opadaju” objasnila je dr Markes.
Hronični stres s druge strane nastaje kad je telo stalno izloženo spoljnim nadražajima, odnosno kad se situacija ne smiruje. On je povezan s nizom zdravstvenih tegoba od pada imuniteta do problema sa probavom i povećanim rizikom od srčanih bolesti.
Šta je anksioznost?
Ako su zabrinutost i stres simptomi, onda je anksioznost kulminacija.
“Anksioznost se sastoji od kognitivnog elementa – brige i fiziološkog odgovora – stresa.To znači da anksioznost osećamo i psihički i fizički. Ponekad, ako imate previše briga i pod velikim ste stresom, možete iskusiti i anksioznost” rekla dr Markes
Kako funkcioniše?
Stres je prirodni odgovor na opasnost a anksioznost je isto to, samo što u tom slučaju ne postoji opasnost.
“Anksioznost je u neku ruku odgovor na lažnu uzbunu”. rekla je dr Markes, opisujući to kao rast adrenalina i spremnost na borbu kada vas niko ne napada.
Postoji razlika između anksioznosti koja može da bude deo svakodnevice i anksioznog poremećaja. Poremećaj je ozbiljno medicinsko stanje koje uključuje stres i zabrinutost.
Prema mišljenju ovih stručnjaka zabrinutost se odvija samo unutar uma, stres deluje na telo, dok anksioznost deluje i na um i na telo.
U malim dozama sve tri komponente mogu da deluju pozitivno na naše živote. Istraživanja pokazuju da većina ljudi preterano brine, pod stresom su ili su anksiozni.
Dr Markes ističe da postoji nekoliko jednostavnih načina kako da se nosite sa simptomima, a to su redovan san, redovna ishrana, kvalitetni obroci i fizička aktivnost.
Tagovi
