Kako da sačuvate pamćenje: Saveti neurologa

Postoji nekoliko jednostavnih stvari koje možemo da uradimo kako bismo sprečili gubitak pamćenja koji dolazi starenjem.

Iako je opšta pretpostavka da kvalitet pamćenja opada s godinama, prema mišljenju neuronaučnika, dr Ričarda Restaka, koji je neurolog i klinički profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džordž Vašington, do pomenutog pada ne mora nužno doći.

Restak je autor više od 20 knjiga o umu, a ima višedecenijsko iskustvo u radu sa pacijenatima koji imaju probleme sa pamćenjem, piše The New York Times.

„Kompletan vodič za pamćenje: Nauka o jačanju vašeg uma“, je naziv njegove najnovije knjige. U njoj možete čitati o alatima kao što su mentalne vežbe, navike u spavanju i ishrani, koje takođe mogu da pomognu u jačanju pamćenja.

Restak razmatra sve aspekte sećanja – kako je pamćenje povezano sa kreativnim razmišljanjem, uticaj tehnologije na pamćenje, kako pamćenje oblikuje identitet.

„Svrha knjige je da se prevaziđu svakodnevni problemi sa pamćenjem,“ tvrdi dr Restak.

Posebno se fokusirao na radno pamćenje, koje se nalazi između trenutnog i dugoročnog pamćenja, a vezano je za inteligenciju, koncentraciju i postignuće. Prema rečima autora, ovo je najkritičniji tip pamćenja, a vežbe za njegovo jačanje treba da se praktikuju svakodnevno.

Kako kaže, jačanje svih memorijskih veština, ključno je za sprečavanje kasnijih problema sa pamćenjem sa kojima se možemo suočiti.

Ipak, smanjenje nivoa pamćenja ne mora nužno nastupiti starenjem.

Restak ukazuje na nekoliko „kamena spoticanja“ koji mogu da izbrišu ili izmene naša sećanja. Prvih sedam su delo psihologa i specijaliste za pamćenje Danijela Lorensa Šaktera, a dr Restak je na tu listu dodao tri svoja.

Evo nekoliko saveta dr Restaka za razvoj i održavanje zdravog pamćenja.

Trudite se da događajima i trenucima pristupate sa više pažnje

Neki propusti u pamćenju su zapravo problemi sa pažnjom, a ne problemi sa pamćenjem. Na primer, ako ste zaboravili ime nekoga koga ste upoznali u izlasku, to može biti zato što ste u to vreme razgovarali sa nekoliko ljudi, praktično istovremeno, i niste obratili pažnju na njegovo ime kada ste ga čuli.

„Nepažnja je najveći uzrok problema sa pamćenjem“, tvrdi dr Restak i dodaje da „to znači da ne kodiramo pravilno memoriju.“

Jedan od načina da se fokusiramo prilikom suočavanja sa novim informacijama, poput ličnih imena, jeste da vizuelizujemo reč.

Ako imamo sliku koja je povezana sa rečju, možemo da poboljšamo pamćenje.

Pronađite svakodnevne izazove za pamćenje

Postoji mnogo vežbi pamćenja koje možemo da integrišemo u svakodnevni život.

Dr Restak je predložio da sastavimo spisak namirnica i naučimo ga napamet. Kada stignemo u prodavnicu, ne treba automatski da izvlačimo svoju papirnu listu, ili telefon iz džepa, kako bismo proverili, već da napamet izabermo namirnice.

„Pokušajte da zamislite stavke koje ste stavili na spisak, i tek na kraju, ako je potrebno, konsultujte listu“, savetuje Restak.

Ako idemo u market po određene namirnice, treba da se trudimo da zapamtimo recept. Kuvanje je zapravo odličan način za poboljšanje radne memorije.

S vremena na vreme, uđite u auto bez korišćenja navigacije i pokušajte da se pronađete ulice napamet. Mala studija sprovedena 2020. godine sugeriše da su se ljudi koji su češće koristili GPS, na duže vreme, pokazali kao oni sa lošijim kognitivnim aktivnostima.

igrajte igrice

Korisne su igre poput bridža i šaha, ali je i bilo koja jednostavnija igra odlično rešenje. Kao što su recimo igre pogađanja pojmova.

Još jedna dobra vežba zahteva da uzmete olovku i papir ili audio snimač. Prvo, se prisetite svih predsednika, vaše zemlje, počev od aktuelnog ka starijim. Zatim uradite isto u suprotnom smeru.

Zatim ih razvrstajte po strankama, i onda ih nabrojte po azbučnom redu.

Ako više volite, isto možete da uradite sa igračima vašeg omiljenog sportskog kluba ili sa omiljenim autorima. Poenta je da kada angažujete svoju radnu memoriju, održavate informacije i premeštate ih u svom umu.

čitajte više romana

Jedan rani pokazatelj problema sa pamćenjem, tvrdi dr Restak, jeste odustajanje od fikcije.

„Ljudi, kada počnu da imaju probleme sa pamćenjem, imaju tendenciju da pređu na čitanje publicistike“, dodaje.

Tokom višedecenijskog lečenja pacijenata, dr Restak je primetio da beletristika zahteva aktivno bavljenje tekstom, od početka do kraja.

„Morate da se setite šta je lik uradio na 3. strani, sve dok ne dođete do 11. stranice“, rekao je.

Čuvajte se tehnologije

Među tri stvari koje zadaju najteže udarce našem pamćenju jeste svakako tehnologija, tvrdi dr Restak.

Prvo je ono što on naziva „tehnološko izobličenje“. Ako sve podatke i informacije čuvamo u telefonu, znači da mi te podatke zapravo ne znamo. Tako rušimo sopstvene mentalne sposobnosti.

„Zašto bismo se trudili da se fokusiramo, koncentrišemo ili uložimo neki napor da vizualizujemo nešto, kada kamera mobilnog telefona jednostavno može da uradi sav taj posao umesto nas?“, pita se dr Restak.

Drugi razlog zbog koga je naš odnos sa tehnologijom štetan po pamćenje jeste taj što nam često skreće fokus sa zadatka.

„U današnje vreme, najveća prepreka pamćenju je zapravo ometanje,“ napisao je dr Restak.

Budući da su mnogi od ovih alata dizajnirani sa ciljem da osoba koja ih koristi stvori potpunu zavisnost od njih, često ometaju naše svakodnevne aktivnosti.

Tako na primer, ljudi danas mogu da proveravaju svoje mejlove dok gledaju film na Netfliksu, ili dok razgovaraju sa prijateljima ili šetaju ulicom. Sve to ometa našu sposobnost da se fokusiramo na sadašnji trenutak, što je ključno za kodiranje i pamćenje uspomena.

Ako je potrebno, radite sa stručnjakom za mentalno zdravlje

I raspoloženje igra veliku ulogu u onome što radimo ili čega se ne sećamo.

Depresija, na primer, može značajno da degradira naše pamćenje. Ljudi koji dobijaju uput kod neurologa, zbog problema sa pamćenjem, najčešće su oni koji imaju depresiju, kaže dr Restak.

Emocionalno stanje utiče na vrstu sećanja koje pamtimo.

Hipokampus (ili „centar za pamćenje“) i amigdala (deo mozga koji upravlja emocijama i emocionalnim ponašanjem) su povezani – pa „kada smo loše raspoloženi ili depresivni, imamo tendenciju da se sećamo tužnih stvari“, tvrdi dr Restak.

Lečenje depresije – bilo hemijski ili putem psihoterapije – takođe često doprinosi povraćaju pamćenja.

Utvrdite da li postoji razlog za zabrinutost

Tokom svoje karijere, doktor Restak se više puta suočavao sa pitanjima svojih pacijenata kako da poboljšaju svoje pamćenje.

Ipak, kako im je on govorio, nisu svi propusti u pamćenju problematični. Na primer, prilično je normalno da se ne sećate gde ste parkirali automobil na parkingu koji je prepun. Međutim, ako zaboravite kako ste uopšte stigli na parking, to već ukazuje na potencijalne probleme sa pamćenjem.

Na primer, normalno je da zaboravite broj hotelske sobe, ali ne i adresu vašeg stana. Ako ste zabrinuti, najbolje je da se konsultujete sa medicinskim stručnjakom.