Prošlost nikada nije nestala. Nije čak ni prošlost“, napisao je Vilijam Fokner. Ova izjava bi mogla da bude najtačnija u vezi sa nedaćama iz prošlosti. Negativni događaji glasno odjekuju unutar naše psihe. Razlog je evolutivni. Ako vas je tigar napao u šumi, što se tiče preživljavanja, nećete zaboraviti na to, da se ne biste ponovo upustili u šumu nespremni. Pored toga, naš mozak je evoluirao da traži red u okruženju – da bi shvatio stvari – jer smo manje ranjivi ako razumemo šta se dešava. Neželjeni događaji remete postojeći poredak, unoseći element haosa i besmisla. Naš mozak je primoran da se vrati na mesto traume da pokuša da „reši slučaj“, sastavi narativ i uspostavi red u svetu.
Trebalo bi da se suočimo sa onim što smo naučili da izbegavamo
Nije ni čudo što je ljudima teško da nastave posle nesreća iz prošlosti. Ili da terapeuti često nastoje da pomognu klijentima da se nose sa trenutnim problemima povezujući ih sa ranom nevoljom. Pripisivanje trenutnih poteškoća traumi iz prošlosti vraća red u naraciju, pruža jasnoću. Trebalo bi da se suočimo sa onim što smo naučili da izbegavamo, piše Noam Španser, profesor psihologije na Univerzitetu Oterbajn, za „Psihology Today“ o tome kako da se pomirimo sa prošlošću.
Samoorganizovanje oko priče o traumi iz prošlosti nosi rizike. Kao prvo, takva priča može da bude činjenično netačna. Put od ranog iskustva do ishoda kod odraslih nije ni direktan ni jasan. (Ako vas je rana nevolja dovela do navike da pijete, da li su vaši trenutni problemi uzrokovani ranim nevoljama ili alkoholom?)
Ironično, sam narativ usredsređen na traumu može da oteža prevazilaženje traume. Ipak, kada priča o „mojoj traumi“ postane priča o „meni“, prelazak iz nje može izgledati kao samonegacija.
Zato prelazak sa prošlih nevolja često zahteva promenu u načinu na koji doživljavamo sebe. Konkretno, možemo imati koristi od prebacivanja fokusa sa sebe na svoje prednosti.
Prvo, podrazumevana pozicija za ljudska bića je otpornost, a ne krhkost. Naše šanse da prevaziđemo nevolje su generalno veće od naših izgleda da podlegnemo. Na razgovoru za posao prvo govorite o svojim prednostima jer učvršćivanje svoje priče u svoje prednosti povećava šanse da ćete biti percipirani, i tretirani kao jači od drugih. Isto važi i za samopercepciju.
Koristan prvi korak je da se napusti pogrešna percepcija – uobičajena karakteristika narativa usredsređenih na traumu – da je ono što je izazvalo pojavu problema u prošlosti ono što ga održava u sadašnjosti. Možda ste naučili da ne verujete ljudima zbog svog problematičnog detinjstva i odnosa sa svojim nestabilnim roditeljima. Ipak, vaše nepoverenje prema ljudima u sadašnjosti ne održava vaš odnos sa roditeljima.
Uopšteno govoreći, sadašnje poteškoće koje su možda nastale u prošlim nedaćama najčešće se održavaju u sadašnjosti navikom izbegavanja, otkrivaju istraživanja. Ono što vas sada sputava nije vaša prošla nevolja, već navike izbegavanja koje ste usvojili da biste se nosili sa posledicama. Takve navike, za razliku od samog iskustva iz prošlosti, mogu da se promene. Put napred je suočavanje u sadašnjosti sa onim što vas je prošlost naučila da izbegavate.
Konačno, suočavanje sa traumatskim sećanjima često znači petljanje sa negativnim emocijama. „Mećava negativnih emocija“, parafrazira Lenarda Koena, može da preplavi poredak duše. Upravljanje emocijama je, međutim, veština kojom se može savladati.
Lečiti znači osećati
Negativni događaji su životna činjenica. Dr Stiven Hejz, začetnik terapije prihvatanja i posvećenosti, u svojoj dugoj karijeri psihologa koji proučava ljudsku prirodu i uzroke ljudske patnje, bio je zapanjen načinima na koje ljudi nehotice ometaju sopstveno izlečenje. Evo 10 predloga za ublažavanje bolova iz prošlosti.
Loše stvari se ponekad dešavaju ljudima bez njihove krivice. Šta onda? Obično postoje tri vrste reakcija na nevolje. Neki ljudi se zaglave, psihički paralizuju. Drugi u očaju, grabe svaku priliku da se osećaju sigurno, a neki ljudi uspevaju da rastu u tragovima nedaća i trauma, grade nove živote
1. Ne poričite svoj bol: Kada se posečete, vaše telo će pokušati da se izleči – bez obzira da li vaše telo to priznaje ili ne. Psihološke rane su različite. Ne možete započeti psihološko isceljenje dok ne priznate i opišete svoj bol – jer samoponištavanje seče još dublje. Život vam neće dati prolaz samo zato što su vas naučili da „dečaci ne plaču“.
2. Ne povlačite se: Možda ćete želeti da se sklupčate u ćebe na kauču. Iako je to odlično za nedeljno popodne, to nije način da živite svoj život. Dok se zatvarate od sveta, život se nastavlja bez vas. Kada preterano izbegavate ono što je bolno, izbegavate i ono što je bogato i značajno.
3. Posmatrajte svoje emocije: Dajte ime svojim emocijama. Neka vaš um i telo znaju da je bezbedno da vidite ono što niste videli, da osetite ono što niste osetili i da izgovorite ono što nije rečeno.
Krećite se ka sebi, a ne daleko od bola: Ometanje je mač sa dve oštrice. Problem su rečenice „Nije u redu biti ja!“. Prestani da se omalovažavaš! Pronađi nešto što će te „izvući“ i dati snagu da se krećeš.
4. Neka bol bude vodič: Vaš um može predložiti da se zauvek valjate u bolu – zbog posebnosti ili da dokažete koliko je sve to nepravedno. Ne nasedajte na mamac. Koristite bol kao podsticaj i vodič. Neka vam pomogne da se oslobodite, a zatim radite na ispravljanju onoga što je nepravedno.
5. Nemoj da se zalepiš za to da se osećaš „dobro“: Kada se osećamo dobro, možda želimo da to traje zauvek. Čim se držimo ovih osećanja, ona počinju da blede. Kao ptica koja vam sedi na ramenu, u trenutku kada pokušate da je zgrabite, ona odleti. Uživajte u dobrim osećanjima dok traju, ali pustite ih da odu u svoje vreme.
6. Pokažite sebi malo ljubaznosti i saosećanja: Kada se osećate loše, nemojte dodavati još više težine – pružite sebi ruku pomoći. Pokažite sebi ljubaznost kada se osećate kao da je najmanje zaslužujete.
7. Odvojte vreme potrebno za lečenje: Uradili ste ono što su vam rekli svi članci, ali ste i dalje tu. Cilj je da postepeno naučite da dozvolite emocijama da igraju odgovarajuću ulogu u vašem životu. Potrebno je vreme i strpljenje.
8. Nađite smisao: Spremni smo da preuzmemo bol ako je bezbedno i ima pravu svrhu. U teretani vežbate bezbedno, ali energično, znajući da su bolovi u mišićima deo stvaranja snage i fleksibilnosti. Da biste sebi pomogli da se izlečite, ključno je da vidite, izaberete i prihvatite svoju svrhu.
10. Tražite pomoć: Emocionalno zanemarivana deca veruju da treba da se leče sama. Besmislica „ne opterećuj druge“ lišava nas utehe prijatelja i razmene mudrih uputstava.
Stvaranje novog „ja“
Loše stvari se ponekad dešavaju ljudima bez njihove krivice. Šta onda? Obično postoje tri vrste reakcija na nevolje. Neki ljudi se zaglave, psihički paralizuju. Drugi u očaju, grabe svaku priliku da se osećaju sigurno, a neki ljudi uspevaju da rastu u tragovima nedaća i trauma, grade nove živote.
Verovanje da vaša prošlost predviđa vašu budućnost može da vas drži zaglavljenog u njoj, čak i da ne pokušavate da postignete bolje stvari u budućnosti
Na kom putu će čovek skrenuti nije stvar sreće, piše Džordž S. Everli, doktor nauka sa Univerziteta Džons Hopkins. Verovanje da vaša prošlost predviđa vašu budućnost može da vas drži zaglavljenog u njoj, čak i da ne pokušavate da postignete bolje stvari u budućnosti.
Postoje četiri konkretna koraka za stvaranje novog „vas“ i nove budućnosti.
Počinje sa verovanjem. Kao što mu je rekla jedna osoba koja je preživela fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje: „Pronalaženje načina da zamislite bolji život za sebe je prvi korak da se to ostvari. Verujte da ste predodređeni za nešto bolje.“ Bez vizije za budućnost, ne može biti želje za njom.
Zatim, iskoristite moć verovanja pretvarajući je u akciju. Predviđanje, bilo u mislima ili rečima, direktno ili indirektno, dovodi do toga da postane istinito. Ako ne možete da ostvarite svoju viziju, na kraju ćete izgubiti želje.
Kako očekivanje postaje akcija? Ako mislite da nećete uspeti u nečemu, verovatno ćete pokušati da uradite zadatak sa minimalnim naporom, entuzijazmom i upornošću. Verovatno nećete uopšte pokušavati da budete uspešni.
Nije dovoljno da verujete. Takođe morate da delujete u skladu sa svojim uverenjem. Jednom kada odlučite da delujete, ponašajte se uporno. Misao obično prethodi akciji. Eliminišite „ne mogu“ i „da, ali“ iz svog rečnika. Kada otkrijete da koristite reči ili misli negativnosti, zaustavite se i pronađite konstruktivnije reči. Možete se spotaknuti. Možete pasti. Ali nastavite da se krećete.
Preduzimanjem prvog koraka – čak i malog – prevazilazi se inercija. To u suštini eliminiše najteže prepreke.
Tagovi
