Potencijalno štetnim mikrobima svih vrsta izloženi smo svakodnevno, posebno sada kad je zahladilo i pojačala se vlaga. Nekad je naš organizam u stanju da prepozna napadače – viruse, bakterije i parazite – i hitno učvrsti redove odbrane, a nekad popušta.
Urođeni imunitet prva je linija odbrane. Koža nas štiti od većine patogena, a tu su i sluz koja ih zadržava, stomačna kiselina koja ih uništava, enzimi u našem znoju i suzama koji pomažu u stvaranju antibakterijskih jedinjenja, ćelije imunog sistema koje napadaju nepoželjne strance.
I adaptivni, stečeni imunitet trudi se da ih prepozna i savlada. Limfni čvorovi, grudna žlezda, koštana srž, slezina stvaraju antitela, upuštaju se u borbu; njihova dobra strana je ta što pamte napasnike i, kad ponovo uđu u organizam, efikasnije i brže ih uništavaju. U tome im pomažu vežbanje, san, nizak stres i – ishrana.
Tokom sezone infekcija, posebno respiratornog trakta, ljudi često konzumiraju hranu i suplemente za koje veruju da jačaju imunitet. Južno voće, pileća supa, čaj sa medom i vitamin C nezaobilazni su.
Vitamin C nudi određenu zaštitu, ali ne i dovoljnu jer svaka faza imunološkog odgovora tela zavisi od prisustva mnogih mikronutrijenata.
Zato u ishranu treba uvrstiti i namirnice bogate vitaminom D, cinkom, selenom, gvožđem i proteinima, a izostaviti ultraprerađenu hranu, rafinisani šećer i velike količine crvenog mesa koji podstiču poremećaje u crevima i potiskuju imunitet.
Starenje je često povezano s nedostatkom mikronutrijenata, a imunološku funkciju kod ostalih mogu pogoršati i loša ishrana, gojaznost ili neuhranjenost, konzumiranje alkohola, hronične bolesti, autoimuni poremećaji, hronični mentalni stres, toksini iz životne sredine.
Sve su to razlozi da se organizujemo tako da naša ishrana bude uravnotežena; ako nam nedostaje jedan ili više hranljivih sastojaka, dolazi do poremećaja proizvodnje i aktivnosti imunih ćelija i antitela.
U ovom periodu je važna i ishrana bogata biljnim vlaknima. Ishrana bogata vlaknima, voćem, povrćem, posebno mahunarkama, ali i celim žitaricama podržava rast i održavanje korisnih mikroba u crevima. Prebiotičke namirnice uključuju i beli i crni luk, praziluk, špargle, banane, artičoke, zelje i morske alge – bogate su i oligosaharidima.
Takođe je korisna i hrana bogata probioticima kao što su kefir, jogurt sa aktivnim kulturama, fermentisano povrće, naš omiljeni kiseli kupus…
Što se tiče pileće supe, ne postoje klinička ispitivanja koja pokazuju da pileća supa sprečava bolest i ubrzava oporavak više od pomenutih namirnica. Međutim, kad imamo u vidu njene sastojke, čini se da je kuvanje domaće pileće supe vredno truda.
Pre svega, ona je lagana za stomak kada nam apetit nije sjajan, obezbeđuje tečnost i elektrolite kako bi se sprečila dehidracija, koja se lako može javiti s temperaturom, a sadrži i različite hranljive materije uključene u imunološki sistem: proteine i cink iz piletine, vitamin A iz šargarepe, vitamin C iz celera i luka i antioksidante u luku i začinskom bilju. To je ukusna i umirujuća hrana koju treba uključiti kada se ne osećate dobro, a ne treba vam lekarski recept.
Nedostatak pojedinačnih hranljivih materija može da promeni imuni odgovor, pa su suplementi poželjni. Uz pomenute vitamine i minerale, najbolje je da sadrže i vitamine A, B6, E, folnu kiselinu, bakar. Rade kao antioksidansi, štite zdrave ćelije, podržavaju rast i aktivnost imunih ćelija i proizvode antitela.
Prevenirajte ishranom sva oboljenja i ne dozvolite da budete statistički broj, posetite ili konsultujte svog lekara ili nutricionistu!
Na DokToku smo pokrenuli kampanju Prvi korak ka zdravijoj ishrani, u okviru koje možete zakazati besplatnu konsultaciju sa nutricionistkinjom Milkom Raičević, a ukoliko želite da načinite prvi korak ka zdravijoj ishrani DokTok je pripremio i nutricionistički paket koji uključuje izradu prilagodjenog programa ishrane po promotivnoj ceni. Više informacija možete pronaći na stranici.
