Kako da zadate realnije novogodišnje ciljeve?

Sezona je praznika, kraj je godine, a vazduh je pun zaveta: „sledeće godine će biti bolje“.

Ipak, većina tih obećanja će pasti u vodu i pre kraja januara.

Da li postoji način da se naprave realniji planovi koji bi bili jednostavniji za ostvarivanje?

Kolumnista Gardijana i glumac, Rik Samader, ovako počinje svoj tekst o novogodišnjim planovima. On prepričava svoje iskustvo, i iskustvo svojih prijatelja koji uglavnom ne prave nikakve planove za novu godinu i mrzovoljni su kada ih neko o tome pita.

„Ne biramo te stvari, one se jednostavno dese“, citirao je svog prijatelja Čarlija. S druge strane, njegova prijateljica Mimi, umetnica, pravi planove.

Dakle, šta ljude navodi da prave ili ne prave planove, i od čega zavisi da li će se tih planova pridržavati?

Istraživanje YouGov-a, sprovedeno krajem 2022. godine, pokazalo je da je samo 28 odsto ljudi uspelo da se pridržava svih svojih planova za novu godinu. Ali ljudi svakako ne prestaju da ih prave. Čak 53 odsto njih je uspelo da sprovede u delo bar neke od njih.

Čini se da se ljudi nekako fokusiraju na svega nekoliko dana na početku nove godine, umesto da planiraju tokom cele godine.

Kolumnista dalje piše da neki od njegovih prijatelja imaju složenije ambicije za budućnost, kao što su rasterećenje, konsolidacija i lični biznis.

„Tako na primer Rubin postavlja reč godine, lične izazove i piše raznovrsnu listu stvari koje želi da radi“, objašnjava dalje.

Psihoterapeutkinja Ana Kateridž iz Londona tvrdi da preobimni planovi mogu biti paravan za anksioznost. Dakle, te nove mere se često donose zbog krivice koja se oseća usled prazničnog uživanja, ali posredi mogu biti i dublji, prikriveni razlozi, kao što je kriza identiteta, i ono pitanje „započeti još jednu godinu kao mi sami“.

„Ipak, svakako je ogroman preokret sa idejama da se od januara ne pije alkohol i ide u teretanu, ljudi misle da su tada druga osoba“, dodaje Kateridž.

Ako želite da počnete da vežbate, ili da smanjite ugljene hidrate, sredina zime je svakako najgore vreme za početak. Ipak, stručnjaci, uključujući i Kateridž, veruju da simbolički prag nove godine može da udahne život i energiju novim navikama.

U nauci o ponašanju, „efekat svežeg početka“ se opisuje kao motivacija koju osećamo sa određenim prekretnicama.

To stvara utisak da u našem životu postoje odvojena poglavlja i granica između nečeg što je do sad bilo (staro ja) i onoga što želimo da budemo (novo ja).

1. januar je jako moćan datum za to.

Novogodišnje planiranje datira već 4.000 godina, od vremena kada su se drevni Vavilonci zavetovali da će platiti svoje dugove.

Prva zabeležena upotreba ove fraze, međutim, pojavljuje se u bostonskim novinama iz 1813. godine. Članak kritikuje čitaoce koji greše tokom celog decembra pre nego što daju jela obećanja, „sa punim uverenjem da će iskupiti i izbrisati sve svoje nekadašnje greške”.

Pri svom prvom pojavljivanju, fraza je već bila inspirisana emocijama stida i samoobmane.

„To je zapadni fenomen, pokušavamo da ispoljimo svoju volju, to je previše individualistički. S druge strane, ostale kulture u tom momentu pokušavaju da se zabavljaju. U novoj godini, Brazilci skaču sedam puta dok misle o sedam želja, a Kolumbijci jedu grožđe za svako otkucavanje sata u ponoć. Argentinci ostavljaju prošlost iza sebe, seku stara dokumenta i bacaju ih kao konfete. Peruanci se, u međuvremenu, obračunavaju borbom na kraju godine“, dodaje Kateridž.

Da li treba da donosimo odluke manje usredsređene na sebe?

U budističkim zemljama, zvona zvone na ulicama da bi svima poželela sreću. Japanci se smeju dok nastupa ponoć. Postoji rumunski i belgijski običaj da se ljubazno razgovara sa svojom stokom za Novu godinu.

Kateridž objašnjava da ona i njeni prijatelji sa kojima provodi 31. decembar, imaju običaj da svako sebi na papiriću napiše poruku u kojoj se nalazi želja.

Ovo se onda predaje nekom od prijatelja i zaboravlja. Bar do sledeće godine, kada se poruka vraća nazad. Ideja je da se vidi da li se to ostvarilo bez svesnog napora.

Tu često postoji još jedan efekat, uglavnom se naši ciljevi i želje tokom vremena menjaju, a i godinu dana je dovoljno da shvatimo da su te zamišljene ideje i maštanja jedva prepoznatljivi.

Postoji zanimljiv citat filozofa Alena de Botona: „Ako vas nije sramota osoba kakva ste bili prošle godine, da li zaista rastete?“

Česta prepreka sa postavljanjem ciljeva jeste i to što umeju da budu nalik fantaziji. Nekad možemo da pomislimo da ćemo ove godine postati profesionalni plesači, to je u redu, ali da li svi imaju smisla i telesne mogućnosti za to?

Evo nekoliko alata kako da vaše novogodišnje odluke budu ostvarljivije.

Ne prekidajte lanac, odnosno, kada odlučite nešto, ako vam je stvarno bitno, potrudite se da od toga stvorite naviku. Tako je sa šećerom. Ako odlučite da ga se odreknete mnogo ćete lakše to učiniti i imati veću satisfakciju ako ga potpuno izbacite i budete istrajni u tome. Takođe, manje će vam se jesti slatko.

Sledeća česta ambicija, koju nema ko ne želi, jeste više novca u novoj godini. I to je u redu. Ali, psiholozi kažu da ciljevi treba da budu konkretniji i praktičniji. Koji je put do novca?

Želim li da promenim karijeru, diplomiram, investiram u biznis? To je kao da kažete „želim da govorim italijanski“ – ne možete se jednog jutra probuditi i naučiti italijanski. Apstraktne želje su želje. Savet je da se fokusiramo na svakodnevne radnje umesto na želje i rezultate.

Kada vodimo računa o pojedinačnim koracima, kada ih planiramo i ostvarujemo, imaćemo uvid u to koliko smo zapravo radili na svom cilju.

Odlučivanje o dobrom planu i njegovo ispunjavanje na kraju dele isti koren: samospoznaju. Tu možete shvatiti kako reagujete na sopstvena očekivanja, kako se ophodite u skladu sa njima. Nije loše ni promeniti pristup.

Kada je odluka koju donosite u skladu sa vašim osnovnim vrednostima, verovatnoća da ćete je ispuniti je veća. Tako da, nađite nešto što vas čini srećnim, nešto što je za vas važno.

Rik Samader je podelio svojih sedam novogodišnjih ciljeva.

1. Napiši jednu rečenicu, ideju ili zapažanje svakog dana samo za sebe. Budi kreativan.

2. Ne trebaju ti grickalice ili šećer. Jednostavno ti je dosadno, zato skuvaj sebi čaj.

3. Hodaj 10.000 koraka, pet dana u nedelji. Dobro je za stomak, a i za spoljašnji i unutrašnji izgled.

4. Potrudi se da maziš životinje.

5. Ne uzimaj ljude zdravo za gotovo.

6. Operi zube posle večere, tako da ako si umoran jednostavno možeš da se baciš u krevet.

7. Uđi u more.