„U mojoj kući je opšte poznato da je ponedeljak u 5:55 ujutru najgori momenat u nedelji. To je zato što je ponedeljak dan za trčanje, a ja mrzim da trčim“, piše urednik magazina The New York Times, Erik Vans.
Vans dalje piše da je oduvek mrzeo trčanje. „U osnovnoj školi, plašio sam se uvek kada je trebalo da se takmičimo u trčanju, čak i na malu razdaljinu. Uvek sam bio među poslednjima.“
Kako kaže, mrzi sve u vezi sa trčanjem osim prelepih pejzaža koje ima priliku da posmatra za vreme trčanja i najbitnije: onaj osećaj kad završi. „Neverovatno!“
Nakon višegodišnjih pokušaja, smislio je dobru strategiju za trčanje.
„Reprogramirajte svoj mozak“
Pokušajte da za vreme trčanja radite nešto drugo što volite. Recimo da slušate svoj omiljeni podkast. To i Vans radi, za vreme trčanja sluša „The Rewatchables“ – podkast koji je zapravo emisija za recenzije filmova. Kaže da na taj način izgubi osećaj da trči, i zapravo ima želju da to radi.
Psiholozi to nazivaju ili „klasično uslovljavanje“ ili „ono što je Ivan Pavlov uradio svojim psima kada je pritisnuo zvonce pre večere“. Ljudi su takođe podložni tome – to je ključni deo placebo efekta i modernog marketinga.
Pravite pauze, ali pratite plan
„Oduvek sam verovao da trkači trče – oni ne hodaju, to je za šetače. Tako da obično trčim uz malo brdo blizu moje kuće, a zatim niz veliko brdo. Ali na putu nazad do tog brda, povremeno (OK, dobro, skoro uvek) prošetam“, objašnjava.
Kris Bidi, sportska psihološkinja i profesorka na Univerzitetu Kent, kaže da ne treba da krivimo sebe u momentima kada hodamo, umesto da trčimo.
„Više ne živimo u 1970-im. Hodanje nije znak slabosti. To je strukturirani deo našeg pokreta.“
Ako želimo da trčimo duže od 40 minuta, kaže Bidi, unapred treba da planiramo kada ćemo napraviti pauze – možda na svakih 10 minuta. Ili bar da napravimo pauzu kad god nam otkucaji srca porastu na određeni nivo ili kada stignemo do uzbrdice.
Skoro svi ozbiljni maratonci prave pauze u nekom trenutku, i to može biti čak i korisno. Međutim, potpuno zaustavljanje nije sjajno za telo, kažu stručnjaci, pa bi trebalo da pokušamo bar da hodamo.
Uzmite psa
Istraživanja sugerišu da vlasnici pasa (posebno oni u Skandinaviji) mogu da žive duže od ostalih, verovatno zato što nas krzneni prijatelji čine srećnijim i aktivnijim. Pošto su neki skeptični prema ovome, treba reći: da, zavisi od rase psa koju izaberete.
Tagovi
