Kako razlikovati virus COVID-19 od običnog sezonskog gripa i prehlade kod deteta? U ovom trenutku kada su deca uveliko krenula u školu i vrtić ovo je prava muka, jer se i pedijatri ponekad nađu u problemu kada im roditelji dovedu bolesno dete. Simptomi kod mališana, kada govorimo o koroni najčešće su curenje nosa, povišena telesna temperatura, suv kašalj, dijareja, povraćanje, bol u stomaku, a kod adolescenata klinička slika može da liči na onu kod odraslih: malaksalost, povišena temperatura, suv kašalj, bol u grudima, kratak dah, gubitak čula ukusa i mirisa.
Pedijatar će posumnjati da je reč o COVID-19 na osnovu pozitivne epidemiološke ankete ili će se u krvnoj slici pokazati neki poremećaji, a to su najčešće niski leukociti. Svakako, kako oni kažu – pravila nema.
Prema rečima pedijatra dr Biljane Lučić, specijaliste pedijatrije, iz domova zdravlja MediGroup, postoje indikacije kada roditelji treba da se obrate pedijatru.
“Uporna povišena temperatura koja traje duže od dva dana, loše opšte stanje deteta bez obzira da li ima ili ne povišenu temperaturu, razdražljivost i neraspoloženje, kada dete odbija da unosi tečnost ili obrok, uporan kašalj”, ističe dr Lučić.
Dolazak deteta u kolektiv je glavni uzročnik prehlada i infekcija. Međutim, stručnjaci ukazuju da izlaganjem deteta infekcijama, ono razvija stečeni imunitet koji se ni na koji drugi način ne može dobiti. Sve dok je to na nivou lakših respiratornih ili gastrointestinalnih infekcija, koje ne zahtevaju bolničko lečenje (pneumonije, česti bronhitisi, česti otitisi i još teže infekcije, poput, sepse meningitisa), roditelji dete mogu da ga vrate u kolektiv, odmah po njegovom oporavku.
“Možemo reći da je imunitet slab ukoliko ono ima dve ili više sistemskih ili težih bakterijskih infekcija kao što su sepsa, osteomyelitis odnosno infekcija kostiju, meningitis. Zatim, ako u toku jedne godine dete ima tri ili više ozbiljne respiratorne infekcije (npr. pneumonia) ili gnojnu upalu uha, bakterijsku infekciju kože, ili zapaljenje limfnih čvorova. Ako se infekcije jave na neobičnim mestima (abscesus jetre ili mozga) ili su to infekcije neobičnim patogenima (Nocardia, Seratia, Aspergilus) ili druge infekcije uobičajene za detinjstvo, ali se ispoljavaju teškom kliničkom slikom”, objašnjava dr Biljana Lučić.
Kada govorimo o tome koji je najbolji način da se poboljša imunitet kod mališana lekari savetuju da je u normalnim okolnostima dovoljno da dete boravi na otvorenom, izloženo sunčevim zracima.
“Važno je i da je fizički aktivno, da ima dovoljno sna i pet obroka dnevno ( tri glavna i dve užine) sa dovoljno povrća i voća. Poželjno je da unos vitamina što više bude u svežem obliku, jer se oni termičkom obradom u velikoj meri izgube”, ističe pedijatar i dodaje da treba izbegavati slatkiše, jer zauzimaju mesto zdravom obroku i smanjuju mogućnost unosa potrebnih vitamina i minerala. Takođe, roditelji treba da izbace iz dečije ishrane i previše začinjenu hranu, jer dodatno iritiraju već oštećenu sluzokožu oralne sluznice.
Da li je adekvatniji način ishrana ili upotreba medikamenata?
Svakako ishrana, ali je ponekad potrebno, naročito kad dete tek kreće u kolektiv i prvi put se susreće sa mikroorganizmima koji su deo mikrosredine kolektiva, da se uvede i potpora imuniteta, poput sirupa za imunitet koji sadrže alfa i beta glukane u kombinaciji sa cinkom i vitaminom C.
Tagovi
