Kako doživeti stotu? Pogled iz perspektive vaskularne hirurgije

Akademik prof. dr Đorđe Radak napustio je mesto upravnika Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i preuzeo funkciju direktora hirurgije nove Euromedik bolnice na Novom Beogradu, u Bulevaru umetnosti 29.

Profesor Radak, na pitanje zbog čega je posle toliko godina izabrao da napusti katedru i „Dedinje“ – a nije otišao u inostranstvo, iako je više puta u životu imao potpisane ugovore sa uglednim bolnicama u Cirihu i Frankfurtu, bio je i stipendista nemačke vlade, usavršavao se i u SAD i u Engleskoj… – odgovara da je uvek birao da ostane blizu porodice. Ali ne samo zbog toga. On za Nedeljnik objašnjava da veruje u potencijal ovog naroda. Posle svega što smo preživeli, vreme je da korak po korak rešavamo svoje probleme. Njegova ideja je da se sada na novom mestu „maksimalno posveti onome što je suština lekarskog poziva, a to je lečenje ljudi“.

„Odlučio sam da se rasteretim nekih nastavnih i organizacionih obaveza i da nađem više vremena da svakog pacijenta detaljno saslušam i da zajedno sa njim dođem do najboljeg rešenja za njegovo lečenje. Nikada ne treba lečiti bolest već uvek čoveka. Savremene dijagnostičke metode, kao što su ultrazvuk, dopler krvnih sudova, multislajsni skener,magnetna rezonanca i angiografija, pružaju preciznu sliku stanja krvnih sudova vrata, mozga, srca i ostatka celog tela. Bezbolnim metodama možemo videti koliko su krvni sudovi izmenjeni i da li pacijentu preti infarkt, šlog ili gangrena. Vaskularni hirurzi i kardio hirurzi mogu sprečiti te nepovoljne ishode i time značajno produžiti ljudski vek i poboljšati kvalitet života. Medicinski je moguće da ljudi sa dobrom genetikom, pravilnim životnim navikama i pod redovnim kontrolama lekara žive duže od sto godina. Jedan od prvih koraka u toj borbi je da lekari sa više strpljenja razgovaraju sa pacijentom a da manje budu opterećeni organizacionim problemima. Kao direktor hirurgije Euromedika, imam na raspolaganju tim iskusnih i motivisanih saradnika, najsavremeniju dijagnostiku, odlične hirurške sale, ali i dovoljno vremena da se lično posvetim pacijentu. A vreme je za profesora medicine postalo deficitaran resurs. Recimo, moj najbolji prijatelj je kardiohirurg u Berlinu i on mi kaže: ‘Ja ti zavidim zato što ti imaš izvesnu ljudsku vezu sa svojim pacijentima. U Berlinu sam ja šef kardiohirurgije, ali ja sam samo šraf. Ne znaju ko sam ja, ne znaju da sam ih ja operisao, oni dođu i primi ih neka anonimna osoba, njih otpusti neka opet anonimna osoba iz birokratske strukture i pravog kontakta između lekara i pacijenta više nema.’ To je ono što mislim da nedostaje u svetskoj medicini, mislim da će ljudi poželeti da se tome vrate.“

Pomenuli ste brzinu. Koliko je važna u vašoj profesiji, da li je najvažnija?

Napoleonov general koji se zvao Foš je rekao: „Ono što ne može biti urađeno na brzinu, verovatno uopšte ne može biti urađeno.“ Ta misao je dragocena, jer ako nešto ne možemo da uradimo u životu brzo i jednostavno, onda je pitanje da li to je vredno truda, i treba li da razmislimo o drugom cilju ili drugoj taktici. U medicini vreme je život i tajming diktira rezultate naših intervencija. Mogućnost da pacijent bude primljen faktički odmah, da može da se individualizirano planira trenutak njegovog prijema, dijagnostike, eventualne operacije, jako je važna. Posebno jer vaskularne bolesti imaju taj specifični pritisak „tajminga“. Ako uradite pravu stvar u pogrešno vreme, napravili ste štetu.

Neka stanja, ipak, zahtevaju baš urgentnu intervenciju?

U prevenciji moždanog udara karotidnu rekonstrukciju treba uraditi što pre od pojave prvih epizoda nesvestice i vrtoglavice. Smatrano je da su prvi benevolentni simptomi, nesvestice i vrtoglavice, samo najava moguće bolest, ali… Dokazano je da se većina ozbiljnih šlogova, moždanih udara događa u prvoj nedelji nakon prve najave, tj. prve nesvestice, odnosno vrtoglavice. Novi vodiči za lečenje karotidne bolesti ukazuju da su naizgled bezazleni simptomi upozorenje da je neophodna ubrzana, da ne kažem hitna operacija i da je tu mogućnost čekanja par dana, a ne par meseci.

Koliko su tu važne nove metode?

Mislim da postoji mala „razrokost“ ili pogrešna dioptrija kada posmatramo medicinu. Mediji i javno mnjenje su stalno u nekoj napetosti „hajde da pričamo o novim metodama“, „hajde da pričamo o brojevima“, „hajde da se takmičimo“. Mislim da treba da napravimo solidnu, stabilnu bazu, u kojoj se nalaze definisane bazične dijagnostičke procedure i operacije, i da se to pruža ljudima u jednom savršenom rasporedu, u jednoj logičnoj celini. Inače se pretvaramo u cirkuske akrobate koje se stalno nešto dokazuju, „ja mogu na trapez“, „ja mogu na još viši trapez“, a pacijent samo želi da dobije normalnu, stabilnu, sigurnu, pouzdanu, uvek isto kvalitetnu uslugu koja rešava njegov problem. A ne da služi za promociju i impresioniranje.

I dalje se najviše umire od kardiovaskularnih bolesti, pa onda malignih. Koliko je prevencija važna?

Jedno je pitanje opšte prevencije, a drugo je pitanje što su i same intervencije na krvnim sudovima preventivne. Pitali su reditelja Džona Hjustona čemu duguje svoju dugovečnost, a on je rekao: „Vaskularnoj hirurgiji. Ja sam operisan devet puta.“ Sa starenjem se razvijaju bolesti krvnih sudova, koje su degenerativne i pogoršavaju se što smo stariji. Kada naši zubi stradaju, navikli smo da stavimo plombu i popravimo ih. U sličnom pravcu ide vaskularna hirurgija. Ona povećava repertoar intervencija, a smanjuje traumu. Operacije koje su nekada bile vrlo ozbiljne i teške, zamenjuju se malim i brzim intervencijama koje lečenje čine brzim, efikasnim i poboljšavaju kvalitet života, a čovek je u bolnici proveo dva-tri dana. Sledeća revolucija se desila u dijagnostici. Ranije su se radile arteriografije, koje su bile strašne, bolne, dolazilo je do komplikacija. Sada svega toga nema. Multislajs skener je napravio revoluciju – praktično svaku arteriju možemo da vidimo kao u atlasu, a potpuno je neinvazivno. Ne samo da terapija mora da bude minimalno invazivna, nego i sama dijagnostika mora da bude bezbolna. Ne postoji osoba koja ima 50 godina i nema neki stepen ateroskleroze ili drugu vrstu oboljenja krvnih sudova; to su bolesti koje napreduju, one su genetski programirane. Sada može čak i individualizirano, na osnovu genoma da se planira koja osoba personalizovano će bolje reagovati na nutrigenomsku promenu načina ishrane, kojoj osobi je presudno važno da ne puši, kojoj osobi i kada dozirati sistem fizičke aktivnosti, da bi efekat bio najbolji. To je savremena dijagnostika, s tim što postoje i savremeni lekovi koji potpuno dokazano usporavaju razvoj ateroskleroze. Tu su antitrombocitni lekovi, statini, lekovi koji leče metabolički sindrom i hipertenziju i sada imamo mogućnost izgradnje jednog personalizovanog sistema prevencije.

Kako da se doživi duboka starost, ali ne starost u kojoj će neko patiti zbog bolesti i biti disfunkcionalan, već – vitalan?

Kardiovaskularne bolesti izletele su ispred malignih bolesti i povreda kao uzroka smrtnosti. Zato što sada imamo priliku da, živeći duže, dobijemo aterosklerozu. Aleksandar Makedonski nije imao šansu da je dobije jer je umro od infektivne bolesti, ljudi su umirali od infekcija i povreda. Sledeće povećanje dužine života će zavisiti od toga kako bude rešen problem kardiovaskularnih bolesti i problem malignih bolesti. Sledeći problem će biti i demencija i depresija.

Vaskularna hirurgija utiče ne samo na dužinu već i na kvalitet života?

S jedne strane imamo ekspanziju antiejdžing medicine, lepote, dermatoloških intervencija, sve za lepotu. A u suštini, kardiovaskularna medicina, popravljajući cirkulaciju, u organima podmlađuje celog čoveka. Uradimo nekome operaciju karotida i on posle operacije sedmog dana dolazi i izgleda mnogo bolje, mlađe, njegov mozak se bolje hrani, ima drugačiji nivo hormona, metabolizam je bolje regulisan jer je hipofiza sada normalno ishranjena. Jednom sam napisao da mi radimo operaciju „podmlađivanja mozga“, i to je tačno i od svih stvari koje sam izgovorio, to se ljudima dopalo, iako je simplifikovano. Ali, ako bubreg propada, i popravimo ishranjenost bubrega, to je operacija podmlađivanja ne samo bubrega, već sistema i organa koji su povezani s njim, faktički celog organizma. I mislim da je to prekretnica kako treba shvatiti vaskularnu medicinu.