U današnjem brzom društvu, produktivnost se često poistovećuje s upravljanjem vremenom. Tehnike poput lista zadataka i vremenskih blokova postale su norma, ali istraživanja pokazuju da je upravljanje emocijama podjednako važno.
Ljudi koji uspešno kontroliču svoje emocije donose bolje odluke, otporniji su na stres i produktivniji. Prakse poput mindfulness-a i emocionalnih provera pomažu u održavanju fokusa i izbegavanju „sagorevanja“, takozvanog „burnout“-a. Ono što magazin TIME sugeriše kao ključ za dugoročnu produktivnost briga o emocionalnom blagostanju, a ne samo upravljanje vremenom.
zabluda o produktivnosti
Česta zabluda o produktivnosti je da je potrebno biti organizovan, fokusiran i majstor u upravljanju vremenom. Međutim, kada smo emocionalno iscrpljeni, teško je ostati organizovan i motivisan. Istraživanja pokazuju da je emocionalna regulacija ključna za donošenje odluka, rešavanje problema i fokusiranje. Ljudi s visokom emocionalnom inteligencijom bolje upravljaju stresom i obično su produktivniji. Drugim rečima, produktivnost nije samo o upravljanju vremenom, već o upravljanju emocijama.
Uloga emocija u produktivnosti
Nerazjašnjene emocije često su uzrok ponašanja poput odlaganja i preterivanja. Na primer, mnogi od nas se previše zalažu zbog straha da će razočarati druge ili propustiti prilike.
Pa tako i sa dobro organizovanim kalendarom, obavljaćete dodatke zadatke, što na kraju može dovesti do nekvalitetnog rada, propuštenih rokova i izgaranja.
Drugi primer je izbegavanje. Studije pokazuju da 20-25% odraslih širom sveta hronično odlaže svoje obaveze i da je ovo ponašanje često usko povezano sa anksioznošću i depresijom.
Problem nije u njihovim veštinama upravljanja vremenom, već u emocionalnom preopterećenju – strah od greške ili neuspeha često dovodi do odlaganja.
Kada emocije ostanu nekontrolisane, one stvaraju ciklus toksične produktivnosti: petlju u kojoj uvek radite više, ali ne i nužno da postižete bolje rezultate.
Emocionalni menadžment kao alat za produktivnost
Istraživanja pokazuju da zaposleni koji praktikuju emocionalni menadžment— kao što su svesnost ili vežbe emocionalne inteligencije — doživljavaju 20-30% veću produktivnost od onih koji se oslanjaju samo na upravljanje vremenom.
Kontrolisanje emocijama kroz prakse kao što su svesnost, samorefleksija i duboko disanje može poboljšati produktivnost i smanjiti bunout.
Magazin TIME dao je nekoliko primera strategija kojim možemo da se služimo u cilju da bolje upravljamo svojim emocijama. Jedna od njih je 3-R strategija.
3-R metod
Regulacija: Identifikujte i prepoznajte emociju koju osećate (npr. „Osećam se anksiozno“) i tri puta duboko udahnite.
Prihvatanje: Prihvatite svoja osećanja bez osuđivanja (npr. „Normalno je da se osećate anksiozno pre velike prezentacije“).
Razlog: Razmislite o situaciji i pronađite konstruktivan odgovor (npr., podsetite se svojih prošlih uspeha da biste smanjili anksioznost).
Prava produktivnost nije u tome da se uradi više za manje vremena; radi se o upravljanju svojom energijom i emocijama na zadati rok. Ali ovo nije lak ili jednostavan zadatak za prevazilaženje, posebno ako doživljavate ozbiljnije sagorevanje i pojačane emocije.
Kada se nađete u vrtlogu toksične produktivnosti i nerazjašnjenih emocija, može biti teško prepoznati šta se zaista dešava i to prevazići.
Izlaženje iz kruga toksične produktivnosti počinje osvešćivanjem upravo toga. Zastanite i zapitajte se: Zašto se sada toliko trudim? Šta pokušavam da dokažem ili izbegnem?
Redovna samorefleksija vam omogućava da posmatrate i razumete svoje navike, što vam na kraju pomaže da ih promenite. Čak i najmanji trenutak prepoznavanja – osećaj iscrpljenosti ili unutrašnji glas koji kaže, nešto nije u redu – moćna je polazna tačka.
Za sve to potrebni su strpljenje i ranjivost. Promena je teška, ali svaki korak, bez obzira koliko mali, je korak ka povratku vašeg blagostanja.
Tagovi
