Na Samitu o kritičnim sirovinama održanom prošlog petka u Beogradu, pored Memoranduma o kritičnim sirovinama, potpisano je i Pismo o namerama sa nekoliko vodećih evropskih automobilskih kompanija. Briselski Politiko ocenio je da su ovi sporazumi, nazvani „litijumskim ugovorom“, duboko nepopularni u Srbiji zbog zabrinutosti za životnu sredinu. Sporazum omogućava ekskluzivni pristup srpskom litijumu evropskim proizvođačima automobila, kao što su Mercedes-Benz i Stellantis, i otvara put za izgradnju jednog od najvećih rudnika litijuma na kontinentu.
Politiko ističe da projekat izaziva zabrinutost jer se veruje da će električni automobili proizvedeni uz korišćenje srpskog litijuma koristiti isključivo građanima EU, dok će Srbija, zemlja kandidat za članstvo sa ozbiljnim ekološkim problemima, ostati bez koristi. Viktor Berishaj iz nemačke fondacije EuroNatur naglašava da Srbiji trenutno nedostaje neophodan zakonodavni i regulatorni okvir za ispunjavanje strogih EU zahteva za rudarske aktivnosti.
Protivljenje projektu je, prema Politiku, bilo toliko snažno da je, uprkos potpisivanju sporazuma sa Rio Tintom 2020. godine, vlada u januaru 2022. odlučila da otkaže planove za izgradnju rudnika. Međutim, nakon što je obezbedila još jedan mandat na decembarskim parlamentarnim izborima, Vlada Srbije je odlučila da ponovo oživi projekat, a Ustavni sud je 11. jula proglasio neustavnom odluku vlade da zabrani projekat Jadar.
Bugarski Telegraf osvrnuo se na komentare profesora Univerziteta u Gracu, Florijana Bibera, koji je na društvenoj mreži Iks napisao da su SAD i Nemačka zamenile demokratiju, vladavinu prava i evropsku perspektivu na Balkanu za litijum. Biber je takođe istakao da u Srbiji nema nezavisnih institucija ili medija sa nacionalnom frekvencijom, te nema garancije da će rudarski projekat biti u skladu sa srpskim ili EU standardima.
Biber je podsetio na masovne proteste koji su 2021. godine zaustavili prvi pokušaj iskopavanja litijuma, dodajući da EU i Nemačka sada otvoreno podržavaju projekat uprkos pogoršanju vladavine prava u Srbiji. Bugarski Telegraf podseća i na pisanje Fajnenšel tajmsa, koji je naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić planirao da 2022. godine da zeleno svetlo Rio Tintu za eksploataciju litijuma, ali je projekat zaustavljen nakon masovnih protesta. Ustavni sud Srbije je u julu ove godine ponovo otvorio put za realizaciju projekta.
Grčka Alfa TV ocenjuje da je potpisivanje sporazuma izazvalo oštre reakcije zbog protesta građana i tvrdnji analitičara da Vučić ucjenjuje Brisel za ulazak zemlje u EU. Dodaju da je projekat štetan po zdravlje stanovnika i da će uništiti ekosistem i poljoprivrednu proizvodnju. Alfa TV piše da je cilj EU da postane nezavisna u proizvodnji litijuma, kako bi smanjila zavisnost od Kine kada su u pitanju baterije za električna vozila.
Tagovi
