Problem zagađenja vazduha u Srbiji kulminirao u poslednje dve godine. Bez velikih iznenađenja, shodno činjenici da je grejna sezona u toku, medijski naslovi su i prethodne jeseni, kao i ove zime u Srbiji bili prepuni tema zagađenog vazduha.
Dugoročna izloženost zagađenost vazduha mogla bi da dovede između ostalog, i do porasta rizika od umiranja od kovida-19 u svetu.
Međutim, i pored pandemije kovida-19, crne brojke koncentracija PM, SO2, NO2 i drugih polutanata nisu bile ništa blaže. Ponovo su zabeleženi rekordi.
U sklopu svog master rada, doktorand Fakulteta političkih nauka u Beogradu i programski direktor Centra za kreiranje politika i strategija Nenad Spasojević je sproveo istraživanje javnog mnjenja, težeći da dobije odgovore od građana iz svih krajeva Srbije
Kako se građani informišu o zagađenju?
Čest problem informisanja o ovoj temi bio je među prvim pitanjima u istraživanju, a građani su istakli da su im mediji – 31,7% i društvene mreže – 28,9% među primarnim izvorima.
Takođe, aplikacije (AirVisual i AirCare), koje prati 14,2% ispitanika, pokazuju trend rasta popularnosti kod građana, dok je sajt Agencije za zaštitu životne sredine daleko manje posećen.
Zagađenje vazduha kao problem se ne može sakriti i građani smatraju da je vazduh ne samo zagađen, nego mu i po pitanju kvaliteta daju veoma negativne ocene. Naime, ogromna većina od čak 84,5% njih smatra da je vazduh u celokupnoj Srbiji zagađen ili prekomerno zagađen.
Sivilo neba nad Srbijom na pravcu ovog procenta pokazuje i činjenica da 86,5% građana ističe da je u mestima njihovog stanovanja vazduh takođe zagađen.
Prosečna ocena koju građani daju u pogledu kvaliteta vazduha, na skali od 1 do 5, iznosi 2,37.
Kako građani ocenjuju rad nadležnih organa?
Jedno od glavnih pitanja je bilo i „gde su i šta rade nadležne institucije“. Organi poput Agencije za zaštitu životne sredine, resorna ministarstva, kao i nadležni na lokalu nisu od strane građana dobili pozitivne ocene za svoj rad.
Kada je u pitanju transparentnost u izveštavanju o kvalitetu vazduha, ogromnih 84,8% građana smatra da odgovorni ne rade svoj posao na adekvatan način. Ništa bolje ne stoje i kada je u pitanju rešavanja problema zagađenja vazduha, jer 72,9% građana smatra da nadležni organi ne rade dovoljno. Još 21,9% ispitanika smatra da nadležni rade svoj posao, ali da pored toga ipak nema vidljivih rezultata njihovog rada s obzirom na to da je problem i dalje u velikoj meri prisutan.
Odnos državnih organa po pitanju rešavanja problema pozitivno ocenjuje 1,3 odsto građana.
Uticaj na zdravlje
Stav oko 75 odsto ispitanika je da aerozagađenje u velikoj meri utiče na zdravlje građana.
S druge strane, kada su konkretni zdravstveni problemi u pitanju, među najčešćima građani su istakli: probleme sa disanjem i sa njima povezane astmu i bronhitis, kardiovaskularne probleme i drugo.
Ako ovaj problem povežemo sa aktuelnom pandemijom virusa kovid-19, svakako da su građani sa respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima među najugroženijima, te su u mnogim naučnim radovima u prethodnoj godini prikazani podaci koji povezuju zagađen vazduh sa većim rizikom od smrti usled kovid-19.
Koje izvore zagađenja građani Srbije ističu kao najvažnije?
Kao najveće zagađivače vazduha građani u Srbiji u najvećoj meri sa 30,6%, ističu da su to fabrička postrojenja. Što se tiče ostalih izvora, među vodeće svrstavaju saobraćaj, termoelektrane, ali i individualna ložišta, međutim svega 14,6% njih vidi taj izvor kao najznačajniji. Iako su individualna ložišta, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, svakako najveći izvor zagađenja, ne treba da nas začudi ovakav redosled najvećih zagađivača u odgovorima građana.
Naime, velika ložišta u vidu fabričkih postrojenja i termoelekrana decenijama zagađuju vazduh u Srbiji i građani su stvorili sliku o njima koja je iskazana i u ovim odgovorima. Ono što je neminovnost, jeste da problem sa individualnim ložištima i termoelektranama predstavlja veoma veliki izazov za državu shodno emisijama. Samim tim će i proces rešavanja ovog problema zahtevati mnogo ulaganja, ali i vremena dok se ti problemi ne reše.
Kako je grejna sezona period kada je zagađenje najizraženije, zanimljivo je istaći podatke i o načinu na koji građani Srbije zagrevaju svoje domove. Dva energenta, drva i ugalj, koja u najvećoj meri zagađuju vazduh kancerogenim PM česticama, istovremeno su i najzastupljenija u našoj državi, pa se tako 41,8% ispitanika greje koristeći ova goriva. Odmah za njima je centralno grejanje na koje se greje 28% ispitanika, dok su ostali energenti očito za građane u Srbiji skupi, a samim tim su i daleko manje zastupljeni.
Visok procenat korisnika drveta i uglja pokazuje zašto su individualna ložišta u Srbiji najveći emiteri čestičnog zagađenja, dok su ujedno alternativna, daleko prihvatljivija goriva nedovoljno zastupljena.
Aktivizam građana
Istraživanje je pokazalo da bi protestima, javnom zagovaranju ili individualnim merenjima bilo spremno da se priključi 30,8% građana, dok nešto manje od 25 odsto njih sigurno ne bi učestvovalo. Većina od 44,9% građana je neopredeljena, a ta neopredeljenost se može ogledati u razmišljanjima da u Srbiji teško može doći do bilo kakvih promena i da taj proces često predugo traje.
Šta građani vide kao moguća rešenja ovog problema?
Građani su prepoznali problem zagađenog vazduha, ali je izbor predloga njegovog rešavanja donekle iznenadio, tvrdi autor istraživanja.
Naime, oni su u velikoj meri istakli odgovore koji se baziraju na okretanju većoj energetskoj efikasnosti.
Tako građani najviše ističu sad takoreći standardnu floskulu – neophodnost većeg ulaganja u ugradnju filtera, a odmah zatim i neophodnost pojačavanja mera energetske efikasnosti i brži prelazak na OIE.
S obzirom na to da su drva i ugalj energenti koje građani najčešće koriste za zagrevanje, pohvalni su i sledeći podaci: Građani podržavaju i prelazak na alternativne energente, a kao treće ističu potrebu za omogućavanjem većeg i povoljnijeg korišćenja ekoloških goriva, ali i omogućavanje većih subvencija u proizvodnju energije iz OIE.
Spasojević zaključuje da, „kada sagledamo rezultate, primećujemo da građani uviđaju da je vazduh zagađen, da šteti njihovom zdravlju, ali i da takođe imaju predloge kako da se situacija popravi“.
„Međutim, očito da će još dugo vetar iznova duvati i nositi zagađenje ako se nadležni organi u međuvremenu ne pokrenu, a građani ne nastave da im i dalje skreću pažnju na problem, u protivnom zagađenje će i dalje živeti sa nama“, smatra Spasojević.
Istraživanje je realizovano od 1. do 13. avgusta 2020. godine, odnosno dva meseca pred početak grejne sezone u Srbiji kada su koncentracije zagađenja daleko najveće.
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
