Nezavisno od nacionalnosti, pola, zdravstvenog ili ekonomskog stanja pojedinca, dan na našoj planeti za sve traje 24 sata. Međutim, činjenica je da se život tokom poslednjih par decenija toliko izmenio da je on neuporediv ne samo sa životima praistorijskih lovaca-sakupljača, već i sa životima naših čukundeda i čukunbaba, kakav su vodili do pre par decenija, piše National Geographic.
Tim istraživača sa Univerziteta Makgil u Montrealu, Kanadi, stoga je rešio da ispita: kako mi danas koristimo naše vreme?
Da bi istraživači dobili odgovor na ovo pitanje, oni su kombinovali podatke prikupljene između 2000. i 2019. godine iz preko 140 zemalja širom sveta – što predstavlja pokrivenost od oko 87 posto svetske populacije. Vremenski period koji je obuhvatao pandemiju korone, namerno je isključen.
Analizirani podaci su podeljeni u tri sveobuhvatne grupe i 24 kategorije. U prvu grupu spadaju aktivnosti koje se odnose na životnu sredinu i uključuju proizvodnju i snabdevanje hranom i energijom, građevinske radove ili održavanje i brigu o životnoj sredini. U drugu su svrstane aktivnosti poput lične higijene, obrazovanja, religije, hobija, rekreacije, sporta, praćenje medija i društveni kontakti, tj. one koje su usmerene na ljudski um i telo. Trećom grupom su obuhvaćene organizacione i društvene delatnosti kao što su saobraćaj, trgovina, administracija i finansije.
Mapirano je skoro 4.000 različitih aktivnosti. Spavanje je jedna od njih, a rezultati su pokazali da moderan čovek provede nešto više od 9 sati svakog dana tako što pokušava ili zapravo spava.
Oko 9 sati je uloženo u aktivnosti koje spadaju u drugu grupu. Što znači da moderan čovek većinu svog budnog vremena provodi brinući o sebi ili drugima. Dok je od preostalih šest sati, 45 minuta utrošeno na održavanje, čišćenje i sređivanje doma, a samo 15 minuta na izgradnju infrastruktura i zgrada. Otprilike sat vremena se potroši na uzgoj i berbu hrane, njenu pripremu, putovanje na posao, kretanje i organizaciju.
Zanimljiv zaključak do kog su istraživači došli je i da vreme koje smo utrošili na bavljenje aktivnostima kao što su putovanja, lična higijena, hobiji i obroci nemaju veze sa materijalnim bogatstvom.
Zašto je ovo važno?
Naše svakodnevne aktivnosti ne utiču samo na to kako svako od nas pojedinačno doživljava život, već i svet koji delimo. Na primer, moderni ljudi trenutno troše samo oko jedan minut dnevno na odlaganje otpada. Shvatanje šire slike, igra suštinsku ulogu u sprečavanju klimatskih promena i gubitka biološke raznovrsnosti, prilagođavanju tehnološkim promenama i postizanju globalnih razvojnih ciljeva.
„Moramo da razumemo kako funkcioniše globalni ljudski sistem da bismo videli gde leži potencijal za promene“, rekao je glavni autor i profesor Erik Galbrajt, sa Univerzitetu Makgil. Prvi korak ka tome je napravljen ovom studijom.
Tagovi
