Kako je britanski obaveštajac krao novac za četnike: Iz poklon knjige koja se dobija uz Nedeljnik

Već do 1943. godine, partizani su uspeli da promene javnu sliku o četnicima i Mihailoviću u Moskvi, što je imalo direktne posledice na zvaničnu sovjetsku politiku, kao i u američkom javnom mnjenju. Te godine, koja će se ispostaviti ključnom za dalji tok rata, ali i sudbinu Jugoslavije u narednim decenijama, partizani su pojačali propagandne aktivnosti i prema Velikoj Britaniji gde su se, dakle, nalazili kralj Petar i jugoslovenska vlada. Pritom je, kako će se ispostaviti iz jednog razgovora Draže Mihailovića sa američkim obaveštajcima, Jugoslavija ušla u sam Drugi svetski rat sa britanskim garancijama.

Britanci su imali svoju misiju u Jugoslaviji već u prvoj godini rata. Bila je to misija „Bulsaj“, koju je vodila obaveštajna služba SOE. Misiju je predvodio kapetan Bil Hadson sa ciljem da ustanovi šta se dešava u Jugoslaviji i da koordinira sve pokrete otpora.

***

Kasnije je Mihailović kontaktirao s Hadsonom i pitao ga da se pridruži njegovom štabu u Sandžaku. Hadson je prihvatio i oni su italijanskim kamionima otišli u Crnu Goru. London je bio obavešten da je Hadson živ, i unapredio ga je u majora i odlikovao ga Ordenom za istaknutu službu u junu 1942. Sledećih par meseci Hadson je proveo u inspekciji lokalnih četničkih jedinica i izvestio London o saradnji četnika sa Italijanima u Crnoj Gori, što je dovelo do daljeg animoziteta između Mihailovića i njega.

Istinu o tome zašto je Hadson odlazio iz Mihailovićevog štaba u Titov i dolazio nazad otkrio je britanski „Sandej tajms“ 2005. godine kada je o njemu pisao kao o „čoveku koji je inspirisao Ijana Fleminga za ulogu Džejmsa Bonda“. Ipak, u istom tekstu pod naslovom „Ratni heroj Džejms Bond ukrao savezničko zlato“ izneo je saznanja da je on sakrio na hiljade funti u zlatu i dijamantima, koje su bile poslate za finansiranje ratnih aktivnosti protiv Nemaca u Jugoslaviji, a sa ciljem da ih uzme kada nastupi mir.

„Sandej tajms“ se pozvao na otvaranje dosijea iz Nacionalne arhive u kvartu Kju, zapadni London, iz kojih se ispostavilo da su britanske vlasti prikrile da je Hadson još 1947. godine priznao to (ne)delo.

U tekstu piše da je jedan od Hadsonovih zadataka u ratu bio i distribucija britanskih zlatnika i dragog kamenja ubačenih padobranima u Jugoslaviju. Poslato je oko 80.000 funti u dukatima suverenima i dragom kamenju, što bi sada vredelo više od 1,75 miliona funti. Obaveštajac je blago zakopao ispod seljačkih koliba i samo njemu znanih šumskih skrovišta. Uz pomoć saučesnika, kasnije je pokušao da ga prokrijumčari iz Jugoslavije, koristeći diplomatske kanale.

***

*Iz knjige Dušana Teleskovića “Dragoljub Draža Mihailović. Izdani saveznik: Đeneral u tajnom arhivu CIA”  koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 18. juna.

Nedeljnik čitaocima poklanja ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” nalaze se priče o Titu, Milanu Stojadinoviću, Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću, a uz Nedeljnik od 18. juna i knjiga o Draži Mihailoviću.