„Tokom tri i po godine na funkciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je naneo štetu brojnim državnim i političkim institucijama – od Ministarstva pravde, saveznih sudova, američkih diplomatskih predstavništva, pa sve do Stejt departmenta, obaveštajnih agencija i zdravstvenih ustanova – ali je do sada vojsku manje-više ostavljao po strani“, napisala je američka politička komentatorka Heder Digbi Parton za portal Salon.
„Međutim, Tramp je prošle nedelje pokušao da na ulice američkih gradova tokom (nasilnih) demonstracija zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda pošalje vojsku i tako pokuša da uguši proteste i degradira vojne strukture SAD“, dodala je ona.
Duga je istorija Tramovih nesuglasica sa vojnkim oficirima. Najpre se sukobio sa tadašnjim ministrom odbrane Džejmsom Matisom, što je rezultiralo Matisovom ostavkom. Ipak, u pitanju je politički spor, u skladu sa regularnim normama izvršne vlasti.
„Međutim, nakon lobiranja političkog komentatora sa Foks njuza, Tramp je umešao prste u vojni pravosudni sistem tako što je pomilovao trojicu optuženih ratnih zločinaca krajem prošle godine, zbog čega je sekretar mornarice u znak protesta podneo ostavku. Tramp je već tada pokazao nepoštovanje prema vojsci jednako kao i prema bilo kojoj drugoj instituciji“, napsila je Parton.
Vojni vrh je tada postupio onako kako su i naučeni da rade, poštujući komandni lanac. Međutim, Parton smatra da je Trampova epizoda u vezi sa protestima „Black Lives Matter“ zbog Flojdove smrti, više nego ikada ranije stavila na test odnos vojske i administracije američkog predsednika – na vrlo zabrinjavajući način – a čini se da je 1. jun bio prekretnica.
„Tog ponedeljka, Tramp je bio prestravljen zbog činjenice da je vikend morao da provede u bunkeru Bele kuće, usled sve većih i opasnijih protesta. Kada su za priču o bunkeru saznali mediji, Tramp je predstavljen kao slab predsednik i njegov sledeći potez je trebalo da dokaže suprotno“, napisala je Parton.
„Tog 1. juna, američki predsednik je organizovao sastanak sa generalnim tužiocem, ministrom odbrane, šefom kabinete Bele kuće i pojedinim guvernerima saveznih država. Nazvao ih je ‘slabićima’ i zahtevao da pokažu ‘dominaciju na ulicama’, a šefa kabineta Bele kuće Marka Milija je postavio za rukovodećeg u ovom zahtevu“, napisala je Parton.
Tramp je tada bio vrlo izričit u nameri da se demonstracije što pre razbiju.
„Mi ćemo se pobrinuti za to. General Mili je borac, ratnik i neko ko je imao puno pobeda i nijedan poraz. I ne podnosi ovo što se sada događa na ulicama gradova u brojnim saveznim državama. Zato sam njemu ukazao poverenje“, rekao je tada Tramp.
Potom je Bela kuća najavila da će Tramp u toku dana održati govor. Iako nije spomenuto šta će biti tema govora, brojni izveštaji su ukazivali da predsednik SAD razmatra pozivanje na retko korišćeni Zakon o pobuni koji bi mu omogućio upotrebu vojske za smirivanje protesta.
Ubrzo nakon toga, Tramp je zajedno sa državnim javnim tužiocem Bilom Barom, generalom Milijem i ministrom odbrane Markom Esperom prošetao do crkve nadomak Bele kuće, ponosno držeči Bibliju.
„Odjednom je cela nacija svedočila agresivnoj i nasilnoj akciji saveznih agenata i trupa Nacionalne garde na ulicama američkih gradova u pokušaju da rastera demonstrante“, napisala je Parton.
„Uveče su nastavljeni protesti, demonstranate su nadletali vojni helikopteri, a zapanjujuće je bilo videti generala kako te večeri hoda ulicama kao da komanduje trupama u borbi“, dodala je ona.
Tramp se nije pozvao na Zakon o pobuni, ali je Njujork tajms izvestio da je takav scenario ozbiljno razmatran.
„Očigledno je da su svi u Trampovoj administraciji, uključujući i generala Milija, apelovali na predsednika SAD da ne donese nepromišljene odluke koje bi dovele do nove krize i nezgodne situacije u kojoj bi se našli vojni funkcioneri – ostavka ili upotreba sile protiv američkih građana“, napisala je Parton.
Međutim, kako Parton tvrdi, Tramp je i dalje bio sumnjičav i naredio je da 82. vazduhoplovna divizija bude u pripravnosti. Kako Parton Smatra, Trampov tim je napravio plan da u Vašington prebaci što više trupa Nacionalne garde, kako bi se ispunila predsednikova želja da vidi vojnike u unifromama kako patroliraju gradom.
„A sve je učinjeno kako bi se Tramp osećao jako i snažno“, zaključila je Parton.
Na konferenciji za štampu narednog dana, ministar odbrane Mark Esper je izjavio da ne podržava pozivanje na Zakon o pobuni. Kada je naredio povlačenje 82. vazduhoplovne brigade da se povuče u bazu, Tramp je negodovao. Brigada je ubrzo vraćena u Vašington, a ubrzo je objavljeno i da Tramp želi da smeni Espera.
Međutim, u narednim danima, nekoliko visokih vojnih oficira, na čelu sa bivšim ministrom odbrane Matisom, osudilo je potencijalnu odluku o upotrebi vojske u „političke svrhe“.
Potom je i general Mili odstupio od odluke o angažovanju vojske i izvinio se zbog svog učešća u ovoj vanrednoj situaciji.
Štaviše, prema izveštajima NBC, general Mili je razmotrio i ostavku, ali o tome još nije razgovorano.
„Čitava epizoda na najboljji način ilustruje destruktivnu dinamiku Trampove administracije“, napisala je Parton.
„Predsednik postavlja ekstremne zahteve sa brojnim negativnim posledicama, a kako bi ga sprečili da učini najgore, saradnici mu laskaju ili smišljaju manje loše opcije i užurbano pokušavaju da ih sprovedu u delo. U tom procesu, na testu je njihov kredibilitet i njhova reputacija. A predsednik? On ne postaje odmereniji i nikada ne promisli pre nego što mu neka ideja osvane na Tviteru“, dodala je ona.
„Recimo, kao kada je u sredu zahtevao od guvernera savezne države Vašington Džeja Inslija i gradonačelnice Sijetla Dženi Durkan da što pre razbiju demonstrante koji su ‘oslobodili’ delove tog grada i proglasili ih autonomnim zonama“, navela je Parton.
Tramp je na Tviteru negodovao zbog eskalacije sukoba u Sijetlu.
„Vratite ovaj grada SADA. Ako to ne uradite vi, uradiću ja. Ovo nije šala“, napisao je Tramp.
Guverner Vašingtona je ubrzo odgovorio da „čovek koji je potpuno nesposoban za upravljanje treba da se drži podalje od problema države Vašington“. Takođe, gradonačelnica Sijetla je Trampu poručila da „ne brine“ i da se „vrati u njegov bunker“.
Parton smatra da bi Trampovi saradnici morali da budu odlučniji.
„Možda je rešenje da predsednikovi bliski saradnici budu direktniji. Barem zbog njih i njihovog samopštovanja, jer bi bez sumnje ostali bez posla“, zaključila je Parton.
Tagovi
