Čarobnjak ili opsenar? Spasilac ili marioneta?
Deda Avram.
Nema nikog ko ga se i danas ne seća. Uglavnom, po dobru i po zasluzi. Obuzdao je treću najveću i najdužu hiperinflaciju u istoriji čovečanstva i zaustavio veliku pljačku naroda. Tako je stekao zaslugu da bude jedini ekonomista koga su Srbi voleli.
Pamte ga po tome što je dinar izjednačio s nemačkom markom, što je za taj dinar u Kasini kupovao parče bureka, po cegeru punom „materjala“ od koga se nije odvajao, po razbacanim papirima na podu kabineta u Narodnoj banci, po šarmu šmekera starog kova, po razumljivom jeziku kojim je domaćicama objašnjavao komplikovane ekonomske teme, po rečenici da će njegov program uspeti tek „ako država sprovede akciju protiv same sebe“.
Naivno je verovao da u datim okolnostima Miloševićevog režima može da progura promene. Doveden je na mesto guvernera Narodne banke Jugoslavije 2. marta 1994. da spase državu i građanstvo od hiperinflacije koja se otrgla kontroli i postala nezaustavljiva jer to nisu umeli da urade oni koji su je potpalili. Kad je, posle dve godine u fotelji guvernera Narodne banke Jugoslavije, postao previše popularan i kad je „mirisalo“ da će zaista sprovesti akciju protiv države, Milošević je odlučio da ga u maju 1996. godine najuri.
Ceo tekst Miše Brkića objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 28. novembra
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
