Površnom procenom moglo bi se utvrditi da SAD nisu baš idealan kandidat za posao upravljanja svetskim zalihama novca.
Američki javni dug je ogroman – 22 biliona dolara, i još raste. Američki bankarski sistem je samo deceniju udaljen od najgore finansijske krize još od Velike depresije.
Američki predsednik, ponosni nacionalista, izaziva žalbe saveznika i neprijatelja zato što krši sve norme međunarodnih odnosa govoreći o tome kako je američki dolar izgubio svoju auru sigurnog utočišta.
Ali novac priča drugu priču. Poslednjih godina dolar je zaradio status kao omiljeno spremište za svetsku štednju, glavno utočište u vremenima krize i ključni način razmene dobara poput nafte.
Izdržljiva potentnost dolara ojačala je poziciju predsednika Donalda Trampa.
Omogućila je Riznici da pronađe kupce za vladine obveznice po zavidno niskoj ceni.
Osnažila je Trampov autoritet u nametanju njegovih međunarodnih politika uvećavši moć njegovih trgovinskih sankcija – naročito protiv Irana i Venecuele.
Pošto banke ne smeju da rizikuju da ugroze pristup globalnoj finansijskoj mreži koja se zasniva na dolaru, one izbegavaju države i kompanije koje je Vašington izgnao.
“Dolaru nema alternative, makar ne one koja se može uočiti”, kaže Mark Blajt, politički ekonomista sa Univerziteta Braun na Roud Ajlendu. “Ne možemo pobeći od dolara, ali on SAD daje zapanjujuću strukturalnu moć.”
Pošto je jasno da američka valuta postaje sve moćnija, pozajmice u dolarima licima izvan SAD, isključujući banke, porasle su od kraja 2007. do početka 2018. godine, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja.
Od manje od 10 odsto, porasle su na više od 14 odsto globalnog ekonomskog autputa.
Sve ovo dogodilo se uprkos predviđanjima da bi dolar nakon finansijske krize mogao da konačno izgubi na dominantnosti.
Kina teži unapređivanju uloge svoje valute, ženminbija, kako bi ona bila u skladu sa pozicijom Kine kao svetske sile. Tokom poslednje decenije, Kina je uspostavila devizne aranžmane sa više zemalja, uključujući Kanadu, Britaniju i Brazil.
Predsednik Si Đinping predvodio je skup globalnih infrastrukturnih projekata u vrednosti od bilion dolara, delom i zato što je ova inicijativa poznata kao „Pojas i put“, sredstvo za širenje upotrebe ženminbija u svetu. Protekle godine Kina je uspostavila trgovinski sistem u Šangaju koji omogućava da se nafta kupuje u kineskoj valuti.
Ali ekonomsko usporavanje Kine, rastući dug i spekulacije da kineske investicije zapravo predstavljaju novi oblik kolonijalizma uticali su na to da Kina uspori sa svojim infrastrukturnim planovima.
Restrikcije kineske vlade na iznošenje novca iz zemlje, ali i uznemirujuće zadržavanje stranaca, dovode u pitanje koliko je pametno čuvati novac u Kini, ali i koliko je privlačno u ruci držati pare na kojima se nalazi Mao Cedung.
“Šta je sa Kinom?”, pita se Blajt, navodeći moguće alternative dolaru. “Mogao bih da odem tamo i nestanem. Ne ulivaju poverenje. Kada razvijate takvu politiku, ne možete biti ozbiljna svetska valuta.”
Najozbiljniji konkurent dolaru je dugo bio evro. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u septembru je u svom obraćanju javnosti rekao da evropski blok 80 odsto energenata koje uvozi plaća u dolarima, iako samo dva odsto uvozi iz SAD.
“Moraćemo da promenimo to”, istakao je Junker.
“Evro mora postati aktivno sredstvo nove, suverene Evrope.”
Najtraženije investicije sa evrom, nemačke vladine obveznice, veoma su tražena roba, ali njih nema mnogo. Nemci imaju i kulturološku averziju prema dugovima, zbog čega nisu voljni da finansiraju bilo šta prodajom obveznica. U poređenju s tim, američke obveznice gotovo su neograničene.
Serijska kriza u 19 zemalja EU u kojima je evro zvanična valuta izazvala je pre animozitet nego jedinstvo, i otkrila da je evro valuta kojoj nedostaje politička struktura koja će garantovati adekvatan odgovor kada nastane nevolja.
“Problemi sa evrom su problemi sa rukovođenjem”, kaže Ketrin Šenk, ekonomska istoričarka sa Univerziteta Oksford. “On je od početka bio manjkav, zato ne deluje kao sigurno mesto na koje treba pobeći od američkog dolara.”
Dolar, nasuprot tome, deluje kao jedinstvena tvorevina – valuta oslobođena egzistencijalnih strahova.
Američka centralna banka, Savezne rezerve, poslednjih godina uvećala je kamate sa ciljem da reši problem jeftinog novca koji je pustila u promet kako bi se nosila sa finansijskom krizom. Više kamate učinile su dolar primamljivijim za ulagače.
“Iako je u Beloj kući Tramp, i iako čini sve što čini da potkopa američko vođstvo u svetu, dolar je još uvek dominantna valuta u svetu, i po svoj prilici će to i ostati”, kaže Nikola Kasarini sa Instituta za međunarodne poslove u Rimu.
Dominantnost dolara omogućila je Trampu da diktira međunarodnu politiku. Dok on pokušava da svrgne predsednika Venecuele Nikolasa Madura, sankcije uvedene toj latinoameričkoj zemlji paralisale su izvoz nafte i bankarski sistem u roku od nekoliko dana.
Trampova odluka da obnovi učešće Amerike u antinuklearnom sporazumu sa Iranom i produži sankcije izazvala je preneraženost u evropskim zemljama. Nemačka, Francuska i Italija posmatrale su Iran kao izvor nove trgovine.
Ipak, Evropa se povinovala sankcijama zato što njene banke ne mogu da dopuste da izgube pristup globalnom finansijskom sistemu kojim dominira dolar.
Za globalnu banku, “nemogućnost da operiše u dolarima je praktično smrtna kazna”, kaže Bred Setser, bivši zvaničnik Riznice SAD.
U svom skorašnjem govoru Benoa Ker, član odbora Evropske centralne banke, optužio je SAD da koriste dolar kako bi drugima nametnule svoju politiku.
“Biti izdavač valute svetskih rezervi daje vam međunarodnu monetarnu moć, a naročito kapacitet da pristup finansijskim i platnim sistemima iskoristite kao oružje”, rekao je Ker. U lice takvoj “čvrstoj moći”, za Evropu je imperativ da unapredi poziciju evra i iskoristi svoju valutu “kao sredstvo za postizanje globalnog uticaja”.
© 2019 The New York Times
Tagovi
