“Legendarni Miša Slovenac i ja smo zajedno polagali prijemni na pozorišnoj akademiji. Pošto smo obojica ušli u uži izbor, dogovarali smo se da, ako padnemo, zapalimo za Francusku. Na kraju sam ja prošao, a Miša se priključio ekipi Stevice Markovića. Bio je vrlo interesantan tip, moglo bi se reći za ono vreme pravi intelektualac, koji se razumeo i u slikarstvo. On je jedini preživeli iz te priče. Miša Milošević je ubijen u kući Mikija Runija, a Stevica Marković je u Beograd vraćen u kesi.” – Dragan Nikolić
***
Uvek postoje ta pitanja “šta bi bilo kad bi bilo” ili “šta bi bilo da je bilo”. Kako bi izgledala istorija da je Hitler upisao Akademiju primenjenih umetnosti u Beču? A kako bi izgledala istorija domaćeg filma da je Dragan Nikolić pao na Fakultetu dramskih umetnosti? Koliko bi Hitler imao izložbi i koliko godina bi živeo da je upisao tu akademiju, a s koliko bi godina okončao život Dragan Nikolić u francuskom kružoku Stevice Markovića da nije upisao akademiju u Beogradu?
Naravno da Nikolić nema nikakve veze sa neuspešnim slikarom i uspešnim zlikovcem. Uostalom on je Prle, i protiv neuspelog slikara i uspešnog zlikovca imao je toliko toga što smo i videli u toliko nastavaka.
Draganov drug iz užeg izbora na FDU – Miša Slovenac nije prošao to finale na Akademiji, pa je otišao u Francusku u ekipu Stevice Markovića. Nije prošao finale filmske akademije ali je njegov život ipak bio film. Ili je to bio američki san jer je danas Miša Slovenac bogati građanin Amerike, američki milioner. A i dalje se dobro razume u slikarstvo.
Dragan Nikolić je stigao u Pariz nešto kasnije. U Pozorištu „Sara Bernar“ igrao je godinu dana svako veče, subotom i nedeljom čak po dve predstave. Nije mu padalo na pamet da preskoči predstavu, karijeru i uradi ono što je planirao da nije upisao Akademiju – da postane deo ekipe svojih zemljaka – Stevice Markovića i Miloša Miloševića. Francuska je zemlja vina, a za srpski magazin o vinu slavni glumac je jednom prilikom rekao:
“Ja sam nešto mlađi od njih ali sam ih znao. Kretali smo se tu negde u istom krugu ljudi kao mladi. Ali oni su bili ona ‘druga strana’, oni su bili ‘građani’, a mi seljaci sa Crvenog krsta i nama je Slavija bila granica. Kad pređemo Slaviju, onda smo već u ‘inostranstvu’ i pale nam se crvene lampice, jer zna se, odnosno ne zna se šta sve može da nam se desi. Tako smo se mi poznavali. Uglavnom smo se sretali na Kalemegdanu. Bili su žestoki momci, utrenirani, Stevica Marković je bio i odličan sportista, bio je rvač. Čak i u Francuskoj kad sam bio, oni su još bili živi i zdravi i viđali smo se tu i tamo.”
Tu i tamo nađu se veze između filma i kriminala, u inspiraciji, naravno, ali u slučaju tih tvrdih likova – Srba koji su dolazili u Francusku, tačnije ekipe oko Stevice Markovića i Miše Miloševića, film je nekako išao usput. Sam njihov život je bio film, a i epizode koje su ih pratile imale su veze sa onim što se otrcano naziva sedmom umetnosti. Stevica Marković bio je telohranitelj francuskog filmskog superstara Alena Delona. Miloš Milošević bio je Delonov dubler i čovek ubijen u holivudskoj vili glumca Mikija Runija…
***
*Iz knjige Branka Rosića “Stevica Marković: Najveća priča o prvom mangupu Beograda i Jugoslavije“ koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 9. jula.
***
NAJBOLJE KNJIGE ZA OVO LETO
Poklon edicija „Velike biografije“ uz Nedeljnik se nastavlja i u julu sa tri nove hit knjige. Knjiga o najkontroverznijem srpskom špijunu Dušku Popovu dobijala se uz Nedeljnik od 2. jula, knjigu o najkontroverznijem srpskom mangupu Stevici Markoviću čitaoci će na poklon dobiti uz Nedeljnik od 9. jula, a knjigu o najokontroverznijem srpskom policajcu Dragom Jovanoviću uz Nedeljnik od 16. jula.
Tagovi
