Havijeru Mileiju pošlo je za rukom ono što nikome u Argentini u prethodne tri godine nije – spustio je inflaciju na rekordno niskih 2,7 odsto.
Kada je Mileij decembra prošle godine zvanično postao novi predsednik Argentine, mesečna inflacija iznosila je 13 odsto, da bi nedugo posle toga, nakon što je on devalvirao neodrživo jak pezos, u jednom trenutku dostigla čak i 25 odsto.
Ključ Milejevog uspeha, piše The Economist, leži u kresanju izdataka. Mileij je centralnu banku uspeo da oslobodi pritiska od finansiranja državne potrošnje “privremenim” pozajmicama koje šalje vladi, a koje se zapravo veoma retko vraćaju.
Pored toga, Milej je smanjio i broj ministarstava sa 18 na osam, redukovao broj zaposlenih u javnom sektoru, devalvirao precenjenu valutu, ukinuo kontrole cena i izvoznih kvota, obustavio veliki broj javnih radova i “zavrnuo slavinu” iz koje je novac oticao u slivnik pokrajinskih vlada.
Takve mere dovele su do naglog skoka nezaposlenosti i recesije, a broj siromašnih porastao je sa prošlogodišnjih 40 na 53 odsto.
Međutim, Milei i argentinska vlada nadaju se će novi set zakona koji investitorima nudi višedecenijske poreske i carinske olakšice brzo privući kapital i zauzdati recesiju.
Potrebno je samo (eh, samo) da ti zakoni prođu Kongres, zbog čega je Milei i ovlastio šefa svog kabineta da, zarad tog višeg cilja, pronađe zajednički jezik s političkim rivalima, istim onima koje naziva “lopovima” i “kriminalcima”.
Ipak, prema pisanju The Economist-a, svi Milejevi ekonomski uspesi vrlo lako mogli bi da padnu u vodu. Delom zbog toga što argentinska opozicija neće “doveka ostati fragmentisana” kao što je sada, a delom i zbog toga što to smanjenje inflacije novčanici Argentinaca još uvek ne mogu da osete.
Naravno, postoji realan rizik i od Milejeve nepredvidljivosti.
Argentinski predsednik poznat je po svojoj osobenosti, ćudljivosti, nekonvencionalnosti koju možda i ponajbolje oslikava onaj predizborni miting na kom se pojavio s motornom testerom.
Baš kao što je poznat i po svojim izuzetno radikalnim stavovima koji se protive transdžender ideologiji, pravu na abortus, teoriji o ljudskoj umešanosti u klimatske promene.
S obzirom na to da argentinska ekonomoija i dalje nalazi na klimavim nogama, svaka Milejeva greška, čak i ona neekonomska, mogla bi da dovede do ponovne propasti.