Danilo Kiš je 1976. bio već etablirani pisac. Hvalio ga je Krleža, volela ga je kritika, dobio je i NIN-ovu nagradu. Njegov „Peščanik“ bio je senzacija. Te godine izlazi „Grobnica za Borisa Davidoviča“, opet na oduševljenje čitalačke, ali i kritičke javnosti.
Sve do trenutka kada Dragoljub Golubović Pižon objavljuje tekst „Ogrlica od tuđih bisera“ u zagrebačkom magazinu „Oko“, u kojem ga optužuje za plagijat.
O tome kako je došlo do objavljivanja ovog teksta i danas se lome koplja. Možda najvažnije sećanje dao je nedavno preminuli akademik Dragoslav Mihailović.
Tekst, na kraju, nije objavljen u Dugi. Ali, nakon što ga je matična redakcija odbila, Dragoljub Golubović Pižon odneo ga je u Zagreb, u časopis „Oko“, gde je izašao pod istim naslovom, „Ogrlica od tuđih bisera“, u broju od 4. studenog 1976. godine.
Golubovićev uvod u tekst je opširan, i ponovo taj novinar raskošnog stila nimalo ne liči na sebe. Drugačiji je, rasplinutiji, skoro pa kao da ga je pisao neko drugi. Ali, neka bude da je to samo utisak.
„Kad ne bi bilo stvaralaca, ne bi bilo ni reproduktivaca“, počinje ovaj članak. „Reproduktivci imaju to ‘zadovoljstvo’ da imitiraju stvaraoce, pa ukoliko to veštije čine, reprodukcija više podseća na original.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 7. SEPTEMBRA
Tagovi
