Kako je Ilon Mask postao vođa planetarne desnice i sekte obožavalaca veštačke inteligencije – Čitajte u Nedeljniku

Ilon Mask je postao ekstremni desničar ili je uvek to bio? Sam kaže da je često menjao ideje i da je često glasao za demokrate. Sebe je u prošlosti opisivao kao anarhistu, socijalistu, anarholiberala… jedino nije upotrebio definiciju koja odgovara u potpunosti njegovom političkom profilu: reakcionarni konzervativac.

Mask je pružio podršku gotovo svim nacionalističkim liderima u zapadnom svetu, od Donalda Trampa u SAD i Najdžela Faraža u Velikoj Britaniji, preko Marin Le Pen u Francuskoj i Alis Vajdel u Nemačkoj, do Đorđe Meloni i Matea Salvinija u Italiji i Viktora Orbana u Mađarskoj. Njima treba dodati i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara i novog argentinskog Havijera Mileija zvanog „Afuera“.

Nema globalnog argumenta, od migranata, preko Ukrajine, do pitanja rodne ravnopravnosti, antivaks pokreta i brojnih teorija zavere, u kojima Mask nije stao uz tribune ekstremne i suverenističke desnice. Radikalizacija Maska u poslednje dve godine bila je toliko munjevita i dosledna da se s pravom postavlja pitanje da li je on preuzeo stavove desničara ili ih je inspirisao, oblikovao i plasirao. Odnosno, nije se Mask radikalizovao nego je on taj koji dodatno radikalizuje desnicu u zapadnom svetu.

Maskovi alergični stavovi prema migrantima, i pored toga što je i sam migrant (doselio se u SAD kada je imao 20 godina), voukistima, vatreno zagovaranje teorije zavere o „etničkoj zameni“ stanovništva u SAD i EU i neizostavno targetiranje Džordža Sorosa kao glavnog krivca svih planetarnih problema ne predstavljaju novinu. Tako da američki tajkun južnoafričkog porekla nije megafon ekstremne desnice, kako ga pojedini predstavljaju, on je inkarnacija suverenista i populista a desničarski tribuni su tek njegovi epigoni.