Italija je u sredu, sa gotovo 33.000 novih slučajeva, stigla do milion formalno utvrđenih slučajeva zaraze od covida-19 u ovoj godini (precizno: 1,028.424), a dnevna žetva preminulih porasla je na 623, do kvote na kojoj nije bila mesecima. Vrhunac sadašnjeg talasa očekuje se krajem meseca, a već proriču da će sledeći talas stići ubrzo i da će potrajati do proleća.
U to ime pokrenuta je sudska istraga protiv rukovodstva Sardinije koja je otvorila disko klubove bez sprovođenja profilaktičkih mera (maski, sigurnosne udaljenosti), a odgovornim pojedincima preti do 30 godina zatvora zbog kaznenog dela izazivanja epidemije iz nehata (jeste mnogo, ali ako im uračunaju umrle za koje se utvrdi da su tim putem zaraženi jasno je kako se dolazi do tog broja). A za treći talas odgovornost se već sada baca na navodno neizbježno opuštanje za Božić i božićne ferije.
Ovo možda liči na jedan od mnoštva tekstova o koronavirusu, ali je Insolav Bešker u svom tekstu za Jutarnji list samo dao početni društveni kontekst u kom je italijanski mmafija profitirala.
„Otkako je grunuo sadašnji drugi talas pandemije covida-19, te otkako se čini sve izvesnijim da neće biti olakšanja do poznog proleća, ubrzao se broj malih privrednika koji bacaju koplje u trnje. Ni odlaganje plaćanja kredita, ni odlagaje i delimičan oproštaj poreza, ni državna podršlka onima koji mogu dokazati da im je zarada bar upola manja nego u istom mesecu prošle godine – nisu dovoljni da spasu od propasti male privrednike koji su i onako opstajali na rubu profita.
Ljudi masovno prodaju kafiće, restorane i porodične hotele. Da bi oni mogli da prodaju, neko mora i da kupuje. A ko to ima na gomili gotovine da kupuje sada kada svi stežu kaiš? Pa organizovani kriminal, naravno, poentira Roberto Saviano, pisac koji već godinama živi pod oružanom pratnjom i svake noći menja mesto spavanja otkako je svojom Gomorom razvalio tajne napuljske mafijaške kamore. Ona ga je osudila na smrt, a to je pouzdanija opasnost od bilo kojeg virusa.
„Italija pada u šape organizovanog finansijskog kriminala“, uzalud je u utorak zavapio u emisiji televizijske mreže La7. Uostalom, kriminalci ne moraju uvek da kupuju, u normalnom značenju tog pojma. Dovoljno je da se neko zadužio kod zelenaša. A ko bi sada imao dovoljno kapitala da ga pozajmljuje naširoko, do duše znajući da će mu se vratiti, nego mafija?
Korona je, naravno, povećala i stopu nezaposlenosti. U Rimu, u četvrti San Basilio, otvorena je prava berza rada, mafijaški biro za nezaposlene, gde se okupljaju mladići bez posla i daju im se zadaci, za dobru „napojnicu“ Moraju biti otresiti, obavezno nekažnjavani.
Mogu da rade u Rimu, ali mogu biti upućeni i u druge krajeve Lacija i cele Italije, gde god je potreba za istrajnim i pouzdanim momcima. Zarada je 100 evra dnevno ako samo stražare i paze da ne bi neki policajac ilineki drugi sumnjivac provirio tamo gde se droga prodaje kao na pijaci. Zarada se penje na 250 evra dnevno ako momak hoće da prhvati i šira zaduženja. Rizik je veći, ali „firma“ izdržava njegovu familiju ako zaglavi u zatvoru.
Dok se zarada pojedinaca kreće u par stotina evra, mafijaški bos je dnevno „dobar“ oko 30.000 evra.