Džulijan Asanž pušten je iz britanskog zatvora. Vikiliks, organizacija koju je Asanž osnovao, objavio je na društvenim mrežama snimak Asanžovog ukrcavanja u avion, koji je poleteo sa londonskog aerodroma Stansted.
Saopštenje da je Asanž na slobodi usledilo je ubrzo nakon što su se pojavile vesti da će se ove nedelje izjasniti o krivici za kršenje američkog zakona o špijunaži. Taj dogovor bi mogao da mu omogući da se vrati kući, u rodnu Australiju.
Prema navodima američkih tužilaca, Asanž je rešio da prizna krivicu po jednoj tački optužnice – za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, i verovatno će mu verovatno će mu biti određena kazna od pet godina zatvora koju je već odslužio, tako da se neće suočiti sa novom zatvorskom kaznom.
Pred vama je tajmlajn čitavog Asanžovog slučaja.
2006: Džulijan Asanž osniva WikiLeaks
5. april 2010: WikiLeaks objavljuje procureli snimak iz helikoptera američke vojske, koji prikazuje vazdušni napad na Bagdad, u kom su ubijeni civili i reporteri Rojtersa
25. jul 2010: WikiLeaks objavljuje više od 91.000 dokumenata o tajnim operacijama američke vojske tokom rata u Avganistanu
Avgust 2010: Izdat nalog za hapšenje Asanža zbog odvojenih navoda o silovanju i zlostavljanju nakon Asanžove posete Švedskoj. On je ispitan u Stokholmu i negirao je te tvrdnje.
Oktobar 2010: WikiLeaks objavio 400.000 poverljivih vojnih dokumenata koji govore o ratu u Iraku. Najavili da će narednog meseca objaviti hiljade američkih diplomatskih depeša, uključujući stavove stranih lidera i grube procene bezbednosnih pretnji
18. novembar 2010: Interpol je raspisao međunarodnu poternicu nakon što je švedski sud odobrio zahtev za pritvor zbog sumnje da je vršio silovanje i seksualno uznemiravanje
Decembar 2010: Asanžu određen pritvor nakon saslušanja o ekstradiciji u Londonu. Određena je i kaucija, ali je zadržan iza rešetaka jer su švedske vlasti osporile odluku o puštanju uz kauciju. Ponovo je uvedena uslovna kaucija od 240.000 dolara.
Februar 2011: Švedski zahtev za ekstradiciju je odobren, jer je procenjeno da se time ne krše Asanžova ljudska prava. Osnivač WikiLeaksa obećava da će se boriti protiv takve presude. U novembru iste godine gubi pred Višim sudom, kom je predao žalbu na odluku o izručenju.
14. juna 2012: Vrhovni sud Velike Britanije odbija Asanžovu poslednju žalbu
19. jun 2012: Asanž ulazi u ekvadorsku ambasadu u Najtsbridžu, u centru Londona.
16. avgust 2012: Ekvador odobrava zahtev za azil, što znači da Asanž može biti siguran da policija neće moći da uđe i uhapsi ga – sve dok ne napusti zgradu – zbog posebnih pravila diplomatskog imuniteta
Decembar 2014: Noam Čomski i Džon Kjuzak mu dolaze u posetu. Tokom boravka u ambasadi Ekvadora posetilisu ga i Pamela Anderson, Lejdi Gaga, Erik Kantona, borac za ljudska prava Džesi Džekson, a u poseti mu je bio i Najdžel Faraž (mada je kasnije to negirao)
13. avgust 2015: Istraga o optužbama za seksualno zlostavljanje i nezakonitu prinudu se okončava jer je istekao zakonski rok – ipak, optužbe za silovanje i dalje ostaju na snazi i istraga se nastavlja u tom pravcu
17. januara 2017: Barak Obama, odlazeći američki predsednik, donosi odluku da oslobodi ženu koja je bila glavni zviždač u slučaju WikiLeaks – Čelsi Mening
19. maja 2017. godine: Švedski tužilac je saopštio da je istraga o navodnom silovanju koje je Asanž izvršio okončana. Asanž je sa balkona ambasade u Ekvadoru rekao da je odluka Švedske da odustane od istrage o tužbi za silovanje bila „važna pobeda“.
11. april 2019: Asanž uhapšen u ambasadi Ekvadora nakon što je ekvadorski ambasador „pozvao britansku policiju“ unutra. Slika Asanža iz policijskog kombija obišle su svet.
1. maja 2019: Sudija Debora Tejlor osuđuje Asanža na 50 nedelja zatvora jer je prekršio kauciju tražeći azil u ambasadi. Na saslušanju se sudiji prosleđuje pismo u kome se Asanž „bezrezervno“ izvinjava svima koji smatraju da ih nije poštovao načinom na koji je vodio svoj slučaj.
13. maj 2019: Švedski tužioci najavljuju da ponovo otvaraju istragu o silovanju protiv Asanža iz 2010.
11. juna 2019: Ministarstvo pravde SAD zvanično traži od Velke Britanije da izruči Asanža SAD kako bi se suočio sa optužbama za urotu protiv Sjedinjenih Država i hakovanje vladinih računara, čime je prekršio zakon o špijunaži.
19. novembar 2019: Tužioci u Švedskoj su potpuno odustali od „slučaja Asanž“ navodeći nedostatak dokaza i da je prošlo previše vremena od navodnih krivičnih dela.
13. januar 2020: Asanž se pojavljuje na Vestminsterskom sudu za prekršaje, gde ga podržavaju desetine pristalica
12. april 2020: Otkriveno da je Asanž tajno dobio dvoje dece dok je živeo u ambasadi Ekvadora. Njegova partnerka Stela Moris moli za njegovo oslobađanje, usred straha za njegovo zdravlje.
24. juna 2020: Američko ministarstvo pravde objavilo je ažuriranu optužnicu od 18 tačaka zbog navodne Asanžove uloge u „jednom od najvećih špijunskih aktova, poverljivih informacija u istoriji Sjedinjenih Država“
4. januara 2021: Britanski sudija presudio je da Asanž ne treba da bude izručen SAD kako bi se suočio sa krivičnim prijavama, zbog straha da bi život mogao da mu bude ugrožen u zatvoru. Američka vlada kaže da će se žaliti na odluku, dodajući da bi on mogao da odsluži zatvorsku kaznu u Australiji.
Decembar 2021: Nastavlja se pritisak na britansko sudstvo da odustane od odluke da odbija američki zahtev za izručenje
23. mart 2022: Asanž se oženio svojom verenicom Stelom u zatvoru Belmarš. Stela je u haljini Vivijen Vestvud
17. jun 2022: Vlada Velike Britanije odobrila je izručenje Asanža Americi. Tadašnja ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel potpisuje nalog za ekstradiciju osnivača WikiLeaksa. Rok za žalbu je 14 dana.
Jun 2023: Sudija Višeg suda u Londonu zaključio je da Asanž nema pravnog osnova za žalbu.
20. februar 2024: Asanžov poslednji pokušaj da izbegne ekstradiciju.
26. mart 2024: Izručenje je stavljeno na čekanje jer američki sud ne može da ponudi garancije da Asanž neće biti osuđen na smrtnu kaznu
10. april 2024: Predsednik Džo Bajden rekao je da SAD „razmatraju“ da odustanu od krivičnog gonjenja Asanža na zahtev Australije. Premijer Australije Entoni Albanez podržao je predlog kojim se poziva na Asanžov povratak u rodnu zemlju.
20. maj 2024: Viši sud u Velikoj Britaniji daje Asanžu dozvolu da pokrene žalbu na njegovo izručenje na osnovu toga što, kao strani državljanin kome se sudi, možda neće moći da se osloni na pravo na slobodu govora iz Prvog amandmana.
24. juna 2024: Američko ministarstvo pravde i Asanž otkrivaju dogovor u kojem će se on izjasniti krivim po jednoj tački optužnice i biti osuđen na odsluženje kazne u vremenu koje je već odležao, tako da slobodno može da se vrati u Australiju
Tagovi
