Da li znate kako je stvarno izgledao Singidunum?

„Kada arheolozi budu započeli istraživanje terena na kome je predviđena izgradnja jedne od četiri javne garaže u Vasinoj ulici, znaće se da li će taj plan biti ostvaren ili će biti premešten na poziciju Trga republike. Zasada, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju završava svu neophodnu dokumentaciju, nakon čega će biti raspisana javna nabavka za angažovanje arheologa, koji će utvrditi ima li na tom delu ostataka Singidunuma“, rekao je gradski urbanista Marko Stojčić pre nekoliko dana za Novosti.

On je potvrdio ono o čemu se i pričalo u poslednje vreme, a javnost negodovala: velike su šanse da se na prostoru planirane javne garaže na Studentskom trgu nalaze značajni ostaci centralnog dela nekadašnjeg Singidunuma, davnog preteče Beograda. Ukoliko su te pretpostavke tačne, izgradnja velikog parkinga biće stopirana i premeštena.

Upravo je taj prostor kod Studentskog trga mesto na kojem nikada ništa nije građeno još od antičkog doba. O ovom veoma interesantnom podatku za Nedeljnik govori jedan od najboljih poznavalaca spomeničke kulture Srbije, arheolog dr Marko Popović, koji poznaje celokupno srednjovekovno spomeničko nasleđe, ali se sticajem okolnosti bavio i ostacima rimskog Singidunuma. On se više od pet decenija bavio arheološkim nasleđem Beograda, publikovao je sve što je otkrivao istraživanjem Beogradske tvrđave, i onoga što se krije ispod nje. Kako sam kaže, zapalo mu je i da se bavi Singidunumom.

„Svaki antički grad koji leži ispod savremenog grada po prirodi stvari se neprekidno uništava“, kaže dr Popović za Nedeljnik. „Ostaci starijih slojeva se uništavaju svaki dan pri podizanju nove građe. To je nezaustavljiv proces, većina najpoznatijih evropskih gradova leži na mestima gde su bili antički gradovi. I to je neminovno osuđeno na propast u većoj ili manjoj meri ili je već uništeno u epohama pre. Isti slučaj je i sa Singidunumom, s tim što je sa Singidunumom još veći problem. Bio je to veoma mali grad, nije imao monumentalne palate, hramove. Imao je vojni logor opasan solidnim bedemima, imao je i zgrade, neke od njih zidane, a neke od drveta. Arheološki ostaci rimskog Singidunuma, ono što je urbana zona, dosta su siromašni, bar ono što smo mi zaključili na osnovu ranijih zaštitnih iskopavanja i praćenja zemljanih radova. Jer velikih sistematskih iskopavanja urbane zone Beograda nije bilo. Tu nema prostora. Jedini prostor gde je to moguće, koji je ostavljen za budućnost, to je prostor Studentskog trga. To je jedan dobar prostor na kome od antike do našeg vremena nije ništa građeno.“

Sama urbana zona Beograda, samo srce grada, bila je vrlo mala. To je otprilike prostor od današnje Pariske i Ulice Tadeuša Košćuška do Obilićevog venca, Topličinog venca, i dole na jugu, na dunavskoj padini, do Ulice braće Jugovića

Dr Popović objašnjava zbog čega. „Zato što je to bila predtvrđava, prostor ispred kasnijeg utvrđenja. U srednjem veku predgrađe se razvijalo ali malo dalje. A onda kad su došli Turci, oni su tu upravo taj slobodan prostor iskoristili za svoje groblje, gde su sahranjeni šehidi, oni koji su ginuli u osvajanju Beograda 1521. godine, i to je bilo sveto mesto. Zato se tu nije smelo ništa raditi. A onda kada je Austrija uspostavila svoju vladavinu, kratko, to je bio fini prazan prostor za glavni trg austrijskog Beograda, na kojem se nalazila i ona čuvena Aleksandrova palata. Pa onda opet via fakti srpski Beograd u 19. veku zaobilazio je to tursko groblje, pa je bila pijaca…“

Naš sagovornik kaže da imamo veoma skromne zidane ostatke građevina iz vremena rimskog carstva. Dr Popović dodaje da je na prostoru Beogradske tvrđave najveći deo rimskog kastruma (ili utvrđenja) uništen nivelacionim radovima prilikom građenja u prvoj polovini 18. veka. Za razliku od toga, daleko više su nam poznate nekropole, kaže on, dodajući da je Singidunum imao tri nekropole.

„Ono što znamo o Singidunumu, više znamo na osnovu otkrivenih grobova nego samih arhitektonskih ostataka. Veliki deo populacije koji je pripadao Singidunumu, živeo je u njegovoj okolini. Tu su se nalazile vile rustike, poljska dobra koja su pripadala veteranima IV Flavijeve legije. Kada su odslužili službu IV Flavijeve legije, oni su dobijali diplomu i neko zemljište za izdržavanje, i to od Beograda pa sve do Smedereva, sva ona pobrđa iznad Dunava, svuda je tu bio niz rimskih seoskih imanja. Rimski car Jovijan, smatra se, rođen je na nekom od tih imanja, koje je pripadalo njegovom ocu. Sama urbana zona Beograda, samo srce grada, bila je vrlo mala. To je otprilike prostor od današnje Pariske i Ulice Tadeuša Košćuška do Obilićevog venca, Topličinog venca, i dole na jugu, na dunavskoj padini, do Ulice Braće Jugovića. Tu je bila glavna ulica za koju se smatra da je bila na trasi današnje Knez Mihailove ulice, a pretpostavlja se da je forum, tadašnji glavni trg Singidunuma, bio u Ulici kralja Petra, gde je sada Narodna banka.“

Grad nije imao monumentalne palate, hramove. Imao je vojni logor opasan solidnim bedemima, i zgrade, neke od njih zidane, a neke od drveta

Zna se da su neke terme postojale negde kod Saborne crkve, ostatke jednih termi koje su možda bile deo neke luksuznije zgrade, otkrili smo u Studentskom parku, ali smo ih nažalost zatrpali jer nije bilo uslova za čuvanje, nastavlja Popović.

„Jedna veća građevina je postojala tamo gde je pjaceta Filozofskog fakulteta, ali ona je samo fragmentarno bila očuvana. I na Kosančićevom vencu, ispod spaljene zgrade Narodne biblioteke, otkriveni su ostaci jedne građevine koja je imala hipokaust, odnosno sistem za grejanje, što znači da je u pitanju bilo neko značajnije zdanje. Takođe, ozbiljnija građevina postojala je na uglu ulica Tadeuša Košćuška i Jovanove, gde su, opet, u šutu, nađeni fragmenti fresaka. To je sve kasnije uništeno građenjem stambenih zgrada.“

Ono što je pronađeno u Rajićevoj ulici, to je bilo zapravo gradsko polje, kaže naš sagovornik. Bila je to zona između utvrđenja ili kastruma i urbanog dela grada koji počinje tu od Ulice kralja Petra, i tu nije bilo rimskih građevina, kaže naš sagovornik. Tu su otkriveni ostaci jedne ulice starog Singidunuma, koji su prezentovani u okviru novopodignutog tržnog centra. On dodaje da su tu obavljena velika iskopavanja, ali nažalost, nisu publikovana, kao ni mnogo toga drugog, što predstavlja naš veliki problem.

Velikih sistematskih iskopavanja urbane zone Beograda nije bilo. Jedini prostor gde je to moguće, koji je ostavljen za budućnost, to je prostor Studentskog trga. Od antike do našeg vremena tamo nije ništa građeno, iz brojnih razloga

Dr Popović kaže da je najvažnije da se ostvari koegzistencija između spomeničkog nasleđa i potreba savremenog čoveka. „Da ne žrtvujete spomeničko nasleđe ali ni da ga sakralizujete nauštrb savremenog života. Jer šta bi bilo da su na Trgu republike prezentovani otkriveni temelji Virtemberške kapije? Izgubili bismo dobrim delom glavni gradski trg radi prikazivanja skromnih arheoloških ostataka. Nešto može, nešto ne može i u tom kompromisu uklapanja spomeničkog nasleđa u nešto što je savremeno, tu je glavni cilj.“

On dodaje da nećemo pogrešiti ako sledimo primer bilo kojeg velikog evropskog grada.

„Uzmite Pariz. Cela Bastilja, koja je srušena, sada su samo trg i spomenik tu, njen tlocrt je ocrtan u pločniku. Možete da vidite kolika je bila. Temelji su tu odmah ispod i nikom nije palo na pamet da tu pravi rupe da bi pokazao ruševine. Samo, oni su imali mnogo jače „nasleđe“, pa su u Luvru napravili u podzemlju fantastičnu prezentaciju iskopina koje su uklopljene u izložbeni prostor, što mi, naravno, nemamo…“, dodaje on.

On kaže da antički Singidunum ne može da bude turistički atraktivan.

„Nije za turistu atraktivno da vidi jedan zidić koji se ne razlikuje od savremenog.“

Dr Marko Popović kaže da je vrlo važno isticati nasleđe našeg grada, a posebno onu epohu kada je Beograd postao evropski grad, a to je 15. vek. „Ta epoha, kad Beograd postaje pravi srednjovekovni grad i kad postaje glavni grad Srbije, za nas je ona izuzetno važna. Ona je kratko trajala ali je udarila pečat gradu koji niko nije mogao da obriše“, ističe on.