Izraelska demokratija je još jednom pokazala svoju čudotvornu žilavost na ponovljenim izborima za Kneset prošle nedelje. Izrael je na delu pokazao da je moguće stvoriti i održati demokratske institucije, pravosudni sistem, slobodne medije u ratu, okružen neprijateljima, u permanentnoj pripravnosti od vazdušnih napada i pretnji. Čak ni deset uzastopnih godina vlasti Benjamina Netanjahua, koji je sve vreme pokušavao da uruši stubove pravne države, nije uzdrmalo izraelsku demokratiju. Vrhovni sud i pravosudni sistem su ponosno sačuvali svoju autonomiju, izraelska štampa i elektronski mediji su nezavisni i kritični prema vlasti, u društvu postoji permanentna debata, polemika je i dalje omiljeni sport Izraelaca koji ljubomorno čuvaju svoje slobode.
Netanjahuov pokušaj da pretvori izbore u referendum o sebi i svojih deset godina vladavine – igrajući na kartu ekonomskog napretka, veza sa populističkim liderima, od Donalda Trampa i Viktora Orbana do autokratskih poput Vladimira Putina i Si Ðinpinga, obećanja o okupaciji Zapadne obale i širenja straha od izraelskih građana arapskog porekla optužujući ih da su neka vrsta pete kolone – nije prošao. Kao i svi suverenisti i populisti, i Netanjahu je uveren da je žrtva velike zavere u koju su uključeni tužioci, sudije, mediji, duboka država, nevladine organizacije, međunarodni centri moći. Tim strahovima se dodala i anksioznost da bi mogao da bude izdan i od vlastitih saradnika u Likudu koji bi mogli da prihvate poziv Ganca i „žrtvuju ga“ u ime vlade nacionalnog jedinstva.
Slučaj baš zna da se poigra sa ljudima, narodima i državama. Karijera Benjamina Netanjahua krenula je uzlaznom linijom kada je Amar Igal, jevrejski religiozni fanatik, ubio generala Jicaka Rabina, poslednjeg premijera Izraela čija se vlada oslanjala na spoljnu podršku izraelo-arapskih poslanika u Knesetu. Ovih dana, jedan drugi general, sa premijerskim ambicijama, Beni Ganc, uz podršku izraelo-arapskih parlamentaraca i glasača, vrlo je blizu da stavi tačku na karijeru čoveka koji je vladao Izraelom 13 godina u poslednje 23.
Međutim, to nije jedina istorijska paralela koja se ponavlja u Izraelu u postizbornom procesu. U toku je i spremanje scene za klasično političko oceubistvo. Avigdor Liberman je u politiku ušao kao Netanjahuov potrčko čiji je zadatak bio da proverava da li su Bibijeve košulje dobro popeglane i cipele besprekorno izglancane. Danas je Liberman, koji i posle 40 godina od dolaska u Izrael iz SSSR-a govori hebrejski sa jakim ruskim akcentom, na korak da postane novi Brut. Sa svojih osam poslanika u Knesetu Liberman bukvalno radi o glavi Netanjahuu.
Ceo tekst u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 26. septembra. Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET
Tagovi
