Dobre srpske priče počinju dobrim irskim pićem. Naročito one koje nastaju iz Bjeline boce na Vračaru, kako je odao onaj prvi do boce – Dejan Stojiljković.

“Senke nad Balkanom”, kao fenomen čiji se uspeh ogleda u jedva čekanoj trećoj sezoni ipak su do ovog teksta na sajtu Velikih priča ostavile u senci neka od važnih procesnih pitanja. Čini se, onih pitanja koja golicaju sve.

U svom tekstu Dejan Stojiljkovi do detalja otkriva kako su nastale Senke nad Balkanom, a jedna od zanimljivih tema je i Jatagan-mala.

Kako Stojiljković navodi u dešifrovanju “Senki”, bilo je kristalno jasno da priču neće pričati “krug dvojke”. Elitizacija toka serije bila bi očigledan promašaj mete, te buržoaski beogradski domovi i kožne fotelje nisu bili opcija.

Prozor u spoznavanje okvira naracije bila je knjiga “Život na ivici – stanovanje sirotinje u Beogradu 1919–1941”, autorke Nade Vuksanović Macure, tvrdi Stojiljković. Fotografije i planovi Beograda iz tog vremena za Stojiljkovića bile su zlatan ključ sobe u kojoj su smeštene dragocenosti ove serije. Možda bi priča bez ovog sloja bila drugačija.

Jatagan-mala bila je divlje naselje na obodima Beograda, nastalo u posleratnom periodu, oko 1919. godine. Podignuta je preko noći, na mestu koje danas znamo pod imenom Savski venac – na padini između današnje Mostarske petlje, Bulevara Franše D’Eperea i današnjeg Bulevara oslobođenja.

Ime ovog mesta turskog je porekla. Od jatagan, što bi značilo vrstu dugog, krivog noža i mahala, kao gradska četvrt. U kombinaciji, ovaj naziv poručuje da ste se našli na problematičnom mestu. Jatagan-mala stekla je imidž opasnog dela grada, koji opisuju kriminal, prostitucija, kocka, opijati.

Otud i paralele sa „Piki blajndersima“ kada je prva sezona Senki videla svetlost dana.

Nastala na prepad, Jatagan-mala je šezdesetih godina 20. veka bila uklonjena, a neki od razloga za to bili su izgradnja auto-puta kroz Beograd i organozovanje Prve konferencije Nesvrstanih, prema podacima dostupnim na internetu.

„Ono što me je iznenadilo jeste da skoro niko od mojih beogradskih prijatelja, a neki pripadaju porodicama koje mogu da se podvedu pod “starobeogradske”, ne da nije znao gde su bile Jatagan-mala ili Pištolj-mala nego nisu imali pojma da su ta naselja ikad i postojala“, piše Stojiljković za Velike priče.

„Goran Bjelogrlić me je poveo da obiđemo set u Barandi. Jatagan-mala je napravljena da bude nasuprot delu gde je rekonstruisan centar Beograda i gde je zgrada Glavnjače. U kafanu “Kod Nišliju” ulazilo se direktno iz šanka kafane “Savsko bure” koju drži naš junak Pršo. Moj prvi ulazak među jataganmalske sokake bio je kao putovanje kroz vreme. Toliko su Joksa i njegovi saradnici dobro uradili posao. Imao sam utisak da me je neko teleportovao direktno u 1928. godinu.“

Celu priču o tome kako su snimane Senke nad Balkanom čitajte na velikeprice.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.