Kako je Jugoslavija doživela Černobilj; Kome smeta profesor Darko Tanasković; Šta bi Beogradu poručio Mišel Uelbek – Izašao je novi Nedeljnik

ČERNOBILJ – Bukvalno je sve, od početka Hladnog rata, preko razvoja sovjetskog mirnodopskog nuklearnog programa, do sistema koji ju je omogućio, vodilo ka tragediji u Černobilju, koja je mogla da uništi čovečanstvo i da zbriše život sa evropskog kontinenta. To se nije dogodilo, uz mnogo sreće, zalaganja, truda i žrtava, ali ožiljci su ostali, da nikad ne zarastu. Kako je Sovjetski Savez pokušao da zataška ono što se dogodilo? Kako su živeli i stradali ljudi u Pripjatu i okolini? Kako su Beograd i Jugoslavija dočekali radioaktivni talas i jesmo li bili spremni za veću havariju? Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.

CHERNOBYL – U novom Nedeljniku čitajte i tekst o seriji „Černobilj“, koja je u žižu javnosti vratila ovaj slučaj. Da li je fikcija saveznik ili neprijatelj istine?

UVODNIK – Naši građani nisu shvatili osnovnu činjenicu da je Srbija pred 5. oktobar imala bruto društveni proizvod 6,54 milijarde dolara, a osam godina kasnije – dakle pred svetsku finansijsku krizu – 49,26 milijardi. Kada onda Vučić kaže da Miloševiću zamera uništenu ekonomiju, a žutima što su došli kasnije i sve pokrali, to je logički besmisao, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

NJUJORK TAJMS – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku, sa više od četrdeset aktuelnih tekstova iz najuticajnijih novina sveta.

TANASKOVIĆ – Ne znam ko sve nije došao na sednicu, iako su do mene stizala obaveštenja i o tome. Kad se stvori ovakva nemila i mutna situacija, uvek ima podosta onih koji se trude da vas o nečemu „poverljivo“ i „prijateljski“ obaveste, ugrađujući u čitavu kontroverzu i neke svoje računice i obračune. Ono što je nesporno jeste da su neki članovi veća ubeđivani da ne dođu na sednicu, što su mi oni lično posvedočili, kaže za Nedeljnik profesor Darko Tanasković, koji iz „proceduralnih razloga“ nije izabran u zvanje profesora emeritusa, zbog čega je više od stotinu intelektualaca uputilo otvoreno pismo javnosti.

SMAJLOVIĆ – Ispostavlja se da su Srbi zapravo amateri u udvorištvu, piše Ljiljana Smajlović u kolumni o pažnji koju je od američkih medija dobio Muhamed bin Zajed.

BALKAN, BALTIK, CRNO MORE – Istočni i jugoistočni evropski pazl je sastavljen od serije zamrznutih konflikata, snova o reviziji granica i istorije, pritajenih sukoba, otvorenih rivalstava i suprotstavljenih nacionalnih interesa i apetita koji, po pravilu, prevazilaze kategorije kojima pripadaju istočne i jugoistočne evropske države. Sve to ih čini lakim i primamljivim plenom za planetarne igrače, ali i posledično potencijalno veoma nestabilnim i zapaljivim geopolitičkim teatrom, piše Željko Pantelić u velikoj spoljnopolitičkoj analizi u novom Nedeljniku.

POPULIZAM – „Predsednikova ogromna popularnost ne jenjava, što on koristi da bi doneo lične odluke na polju ekonomije, politike i kulture, kojima neretko iznenađuje i sopstvene ministre i savetnike. Zbog svega toga možemo naslutiti uznemirujuću budućnost zemlje“, piše o… Meksiku nobelovac Mario Vargas Ljosa u ekskluzivnoj kolumni objavljenoj u novom Nedeljniku.

MYTHBUSTERS – Kako je moguće da više od polovine akademskih građana, po jednom istraživanju, veruje da postoji svetska zavera protiv Srba i Srbije? (A to je još i najmanji problem.) Pitali smo Voju Antonića, čuvenog publicistu, pronalazača i razvejavača mitova.

UELBEK (1) – Nedolazak Uelbeka u Beograd, na festival „Krokodil“, bio je jedini pravi dolazak Uelbeka. I samo pismo namenjeno Beograđanima nije nikakvo opravdanje već jedan mikroroman, uelbekovski. O tome su Branku Rosiću pričali Biljana Srbljanović i Ivan Bevc.

UELBEK (2) – Ako vas je nedolazak Uelbeka rastužio ili iznervirao, kolumna Dragoljuba Draže Petrovića će vas nasmejati. Kako je on zamislio autorski tekst Mišela Uelbeka za Nedeljnik o svemu što se dešavalo?

FRANCUSKA I SRBIJA – Maksim Reno, prvi sekretar ambasade Francuske u Srbiji, piše za Nedeljnik o 180 godina francusko-srpskih diplomatskih odnosa.

ALCHAJMER – Profesor dr Elka Stefanova, neurolog i osnivač Centra za poremećaje pamćenja i demencije pri Kliničkom centru Srbije, prvog kod nas i u regionu, nedavno je ponela nagradu za izuzetnost „Hemofarm fondacije“. U intervjuu za Nedeljnik, Elka Stefanova objašnjava šta je najveći problem kod ovih oboljenja i da li je Alchajmer baš neizbežan…

SLIKE – Poznati galerista David Laufer priča zašto danas dela Džefa Kunsa imaju veću cenu od Rembranta, opisuje kako je potopljeni brod sa migrantima stigao na Bijenale, šta je najtraženije i najskuplje od srpskih umetnika, kako je Endi Vorhol predvideo šta će se desiti i zašto je danas interesantno baviti se umetnošću u Beogradu.

FUDBAL – Srpski fudbalski stratezi uglavnom zaboravljaju da se naši „fudbalski vojnici“ ne bore ni u šumskim ni u gradskim uslovima, već isključivo u blatu, onom fudbalskom blatu po kom evo već decenijama riljaju vanserijski talenti koji se s vremenom uspešno stope sa okruženjem. Postoji jedan tihi, a ponekad i bučni, fudbalsko-menadžerski rat u čijem centru je kontroverzni agent Falji Ramadani

DIVLJE SVINJE (1) – Šta da je onaj nesrećni vepar koji je pao sa petog sprata garaže na Obilićevom vencu, tog dana odlučio da prošeta dvadesetak metara dalje, do Knez Mihailove? Kako smo dozvolili da se danima rešava problem koji ugrožava bezbednost i životinja i ljudi, a da nadležna Veterina Beograd od građana i lovačkih udruženja očekuje da im jave gde su videli divlje svinje, pa da izađu na teren? Istraživanje u novom Nedeljniku.

DIVLJE SVINJE (2) – „Poštovani Beograđani, svedoci ste najezde divljih svinja minulih dana na našu prestonicu, što svakako predstavlja još jedan u nizu monstruoznih pokušaja državnog udara i direktnog napada na Aleksandra Vučića“, počinje kolumnu „Vesić razotkrio pakleni plan divljih svinja“ u novom Nedeljniku Mihailo Medenica.

VELIKIĆ – Vazduh je tokom poslednje dve godine višestruko zagađeniji od dozvoljenog. Kultura se ponižava, a vulgarnost i prostakluk se favorizuju iz svakog kućnog ekrana, sa svakog kioska naslovima uvredljivim po ljudskost, kaže pisac Dragan Velikić u velikom intervjuu u novom Nedeljniku.

NIČE – Jednu fotografiju znate iz biografije čuvenog filozofa, drugu eventualno znate iz tabloida. Jedna je danas ilustracija tragičnog ljubavnog trougla, a druga razlog lokalnog političkog potresa i kratkoročne moralističke pomame. Jedna do druge pričaju priču o tome kako se tehnologija promenila mnogo brže od psihologije. Esej Muharema Bazdulja – Niče na Instagramu.

LJUBAV – Premda zvuči romantično, neupitno je da je verovanje u postojanje srodne duše, na početku, a zatim i u pronalaženje, ljudima dalo alibi da budu nezadovoljni u srećnim i zdravim vezama. Šta psiholozi kažu o potrazi za večnom ljubavlju?

ZAŠTO JE VAŽNA IGRA – Igra je za dete nezamenljiv način učenja od prvog dana života i ujedno prirodan, za dete svojstven način kojim istražuje i saznaje o sebi i svetu koji ga okružuje. Igrati se sa detetom znači stvoriti prilike za dete da saznaje, otkriva i ovladava svojim veštinama i svetom koji ga okružuje. To, takođe, za roditelja znači šansu da upozna način na koji dete misli, zaključuje, oseća i doživljava. Tekst u novom Nedeljniku.