Pošto su gradovi širom sveta blokirani sa ciljem sprečavanja širenja koronavirusa, masovni napori da se spasu ljudski životi doveli su jednu drugu ranjivu grupu u veliku opasnost, piše Gardijan.
„Žene i deca koja žive sa nasiljem u porodici ne mogu da izbegnu nasilnike tokom karantina, a od Brazila do Nemačke, Italije do Kine, aktivisti upozoravaju da već primećuju alarmatan porast zlostavljanja.
U provinciji Huebj, srcu pandemije koronavirusa, porodično nasilje prijavljeno je policiji tri puta više nego inače.
„Epidemija je imala ogroman uticaj na nasilje u porodici“, izjavio je za j sajt Sixth Tone penzionisani policajac koji je osnovao dobrotvornu kampanju protiv zlostavljanja. „Prema našim statistikama, 90 odsto uzoraka nasilja (u ovom periodu) povezano je sa epidemijom COVID-19“.
To je obrazac koji se ponavlja širom sveta.
„Mislimo da je došlo do porasta nasilja od 40 do 50 odsto“, rekla je Adrijana Melo, sudija iz Rio de Žaneira, specijalizovana za nasilje u porodici. „Moramo da ostanemo mirni da bismo se uhvatili u koštac sa ovom teškoćom sa kojom smo sada suočeni“, rekla je ona.
Katalonska regionalna vlada saopštila je da su pozivi na njenu liniju za pomoć porasli za 20 odsto u prvim danima karantina, na Kipru su takvi pozivili skočili za 30 odsto u sedmici posle 9. marta, kada je na ostrvu prvi put potvrđen slučaj koronavirusa.
„Bio je to dramatičan uspon“, rekla je Anita Draka iz udruženja za prevenciju porodičnog nasilja sa sedištem u Nikoziji, glavnom gradu Kipra. „To je 24-časovna linija za pomoć i pozivi dolaze u svako doba“, rekla je ona.
Zabrinjavajuće brojke beleže se samo u slučajevima u kojima žene zatraže pomoć, mnoge od njih se ne obraćaju za pomoć jer se plaše.
U Italiji su aktivisti rekli da su pozivi naglo opali, ali da umesto toga dobijaju očajne SMS poruke ili mejlove.
„Jedna poruka je bila od žene koja se zaključala u kupatilu i napisala da traži pomoć“, rekla je Lela Paladino iz aktivističke grupe „EVA Cooperativa“ za sprečavanje nasilja nad ženama. „Sigurno je da trenutno prevladavaju hitni slučajevi. Žene su u očajanju, jer ne mogu da izađu iz kuće“, kaže ona.
Paladino je rekla da očekuje „eksplozivno povećanje“ broja prijava porodičnog nasilja nakon što se ukinu ograničenja kretanja.
Mara Bevilakua, aktivistkinja iz Rima, rekla je da su sve sigurne kuće otvorene i da paze na žene koje pokušavaju da stupe u kontakt bilo kojim sredstvom. „Naš mobilni telefon je aktivan sve vreme i žene nas takođe mogu dobiti putem mejla ili Fejsbuka“, rekla je.
U Španiji, gde su pravila izolacije izuzetno stroga, a mnogi ljudi kažnjeni zbog kršenja propisa, vlada je rekla ženama da neće biti kažnjene ako napuste dom da prijave zlostavljanje.
Ali, 19. marta, u toj zemlji je došlo do prve žrtve porodičnog nasilja, pet dana posle uvođenja mera zabrane kretanja. Suprug je ubio suprugu pred decom u primorskoj provinciji Valensiji.
Povećana pretnja ženama i deci bila je predvidiva nuspojava ovakvih mera sprečavanja širenja koronavisa, rekli su aktivisti.
Povećana zloupotreba je obrazac koji se ponavlja u mnogim vanrednim situacijama, bilo da je reč o sukobu, ekonomskoj krizi ili epidemiji, mada pravila karantina predstavljaju posebno ozbiljan izazov.
U mnogim zemljama bilo je poziva da se zakonske ili političke promene odraze na povećan rizik za žene i decu u karantinu.
Tužilac u Trentu u Italiji presudio je da u situacijama nasilja u porodici nasilnik mora da napusti dom, a ne žrtva.
U Nemačkoj, parlamentarna liderka stranke Zelenih Katrin Goring-Ekardt rekla je da se ove nedelje boji za hiljade žena zarobljenih sa nasilnim partnerima i pozvala vladu da omogući novčana sredstva za sigurne kuće koje su pune i kada nisu na snazi mere zabrane kretaja i da razmotri ideju o transformaciji praznih hotela i pansiona u skloništa za žene žrtve nasilja.
Kampanja u jednoj indijskoj državi, koja je inače zabeležih jednu od najgorih evidenija nasilja nad ženama, sa naslovne strane jednih dnevnih novina nosila je poruku: „Potisnite koronu, ne i vaš glas“. Na taj način žrtavama je poručeno da se boje nasilnika i prijave nasilje i tokom pandemije.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
gedza
Zene i deca? A muskarci nisu zrtve pre svega psihickog a verovatno i neki fizickog nasilja....?