KOPENHAGEN – Kopenhagen nastoji da ukine emisiju štetnih gasova, i to brzo. Do 2025. godine, ovaj nekada smogom obavijen industrijski grad, trebalo bi da postane ugljeno-neutralan, što praktično znači da je u planu da se proizvede više obnovljive energije od one količine „prljave“ energije koju grad utroši.
Polovina čovečanstva danas živi u gradovima, a veoma veliki udeo gasova koji doprinose globalnom zagrevanju potiče upravo iz gradova. Gradovi su, zato, upravo mesta u kojima počinje borba protiv klimatskih promena. Kopenhagen u kome živi 624.000 ljudi mogao bi da pokaže svima šta gradske vlasti mogu da preduzmu kada se otisnu u tu borbu.
Gradonačelnik Kopenhagena Frank Jensen rekao je da gradovi „mogu promeniti način na koji se ponašamo, kako živimo, i postanu zeleniji“. Njegov grad ima i pokoju prednost: mali je, bogat i njegovi građani brinu o klimatskim promenama. Kopenhagen je već smanjio emisiju štetnih gasova za 42 odsto u odnosu na 2005. godinu, pošto za proizvodnju toplote i električne energije više ne koristi fosilna goriva.
Dalji napredak sprečava politika. Jensen (57), socijalni demokrata levog centra, nije uspeo da ubedi vladu koju vodi partija desnog centra da uvede restrikcije na vozila na dizel, a trećina gasova dolazi upravo iz saobraćaja.
Mnogi kritikuju vladu da ohrabruje korišćenje privatnih automobila, naročito nakon što su snižene cene registracije automobila. Ministar saobraćaja Ole Birk Olesen kaže da je vlada nastojala da smanji, kako je rekao, „prenaplatu automobila“, iako bi, dodao je, idealno bilo da Danci kupuju isključivo automobile koji ne emituju zloglasne gasove.
Cilj Kopenhagena da postane ugljeno-neutralan grad nailazi na prepreku koja je boljka u čitavom svetu: raskorak između interesa ljudi koji žive u gradovima i onih koji žive van njih. Brojni opozicioni političari i nezavisni analitičari sumnjaju da će Kopenhagen ispuniti cilj zacrtan za 2025. godinu, a oni koji kritikuju ovakvu politiku grada ističu da se plan previše fokusira na balansiranje ugljen-dioksidom, umesto da je usredsređen na promene načina na koji ljudi u ovom gradu žive.
„Idemo okolo u automobilima koji sagorevaju fosilna goriva, jedemo mnogo mesa, kupujemo besmisleno mnogo garderobe“, kaže Fani Broholm, portparolka Alternativeta, zelene partije levog centra. „Cilj sam po sebi nije ambiciozan, a ni ovakav nećemo dostići.“
Gradski zvaničnici ističu da je ovo samo početak. Nova linija metroa koja bi trebalo da bude puštena u pogon ove godine omogućiće velikom broju građana da im stanica bude u opsegu od 650 metara udaljenosti. Biciklističke staze su već proširene za 43 odsto građana Kopenhagena koji putuju biciklima – čak i po vetrovitom, kišnom vremenu, kojeg ima mnogo. Grad je mnogo uložio u turbine na vetar, a grejanje u zgradama se proizvodi sagorevanjem đubreta – ako ga uopšte bude, pošto svaka stambena zgrada sada ima osam odvojenih kontejnera za reciklažu. Za svaku jedinicu fosilnog goriva koja se sagori, Kopenhagen namerava da proda jedinice obnovljive energije.
„Izbori će biti održani u narednih nekoliko meseci, a veliki broj ljudi koji žive u predgrađima i dalje voze dizel automobile“, kaže Jensen. „To je politički izazov, ne tehnološki.“
Neke elektrane prešle su sa uglja na drvo. To jeste ugljeno-neutralno, ako se na mestu gde se poseku drva zasade nova. Ali i sagorevanje drveta proizvodi emisiju štetnih gasova; u jednoj tužbi podnetoj Evropskom sudu pravde tvrdi se da drvo ne bi trebalo da se računa kao obnovljiva energija.
Grad je nedavno otvorio 85 metara visoku i 660 miliona dolara vrednu spalionicu otpada, koja podseća na dopola sagrađenu piramidu. Spalionicu je projektovao jedan od najpoznatijih arhitekata u zemlji, Bjarke Ingels.
U nju svakog dana 300 kamiona doveze otpad. Iako ni ta spalionica nije u potpunosti „zelena“, glavni inženjer Peter Blinksbjerg ističe da se na ovaj način makar otpad pretvara u nešto korisno: toplotu.
Ako danas prošetate ovim gradom, teško je i zamisliti kako je on nekada izgledao. U uskim ulicama nizale su se fabrike, a u naftom umrljanoj luci brodovi. Struju su proizvodile elektrane koje su sagorevale ugalj. Vazduh je bio pun smoga. Čitava generacija građana odselila se u predgrađa u kojima je čistiji vazduh. Sada je lako biciklom otići od najstarijeg dela grada u kojem neke građevine datiraju iz 1400. godine, do krajeva na severu grada, putem pored stambenih blokova koji se nadvijaju nad jezerom. Biciklistička staza je blago uzdignuta u odnosu na put kojim idu automobili, što je bezbednije od obične bele linije koja inače odvaja biciklističke staze u mnogim gradovima.
Marijam Hlajhel, studentkinja medicine, kaže da podržava Jensena u pokušaju da smanji broj automobila koji spadaju u zagađivače.
„Ako ništa ne učinimo sada po tom pitanju, posledice će biti nepopravljive“, kaže ona.
Taj stav deli većina Danaca. Anketa koju je 2018. godine sprovela tink-tenk organizacija „Concito“ pokazala je da su klimatske promene za glasače glavno pitanje. Više od polovine ispitanika smatralo je da mora da promeni svoj način života kako bi se suprotstavilo klimatskim promenama.
Simon Nordfalk, kasirka u piljarnici, svesna je da bi drugačije navike u ishrani doprinele toj borbi, takođe. Smokve se uvoze iz Brazila. Jagode iz Španije. Malo je verovatno da će Danci početi da jedu onako kako su se hranili pre nekoliko generacija. „Mislim da se to neće dogoditi“, kaže ona.
Kopenhagen se, takođe, osigurava protiv posledica klimatskih promena. Padavine su sve obilnije, a nivo mora neprestano raste. U najizloženijim krajevima grada napravljeni su parkovi i jezerca u kojima se skuplja voda. Predlaže se čak i izgradnja ostrva koja bi blokirala nalete oluja.
„Ljudi su iskreno zabrinuti“, kaže Klaus Bondam, bivši političar a sada čelnik biciklističkog lobija. „Ako to ne čujete, onda ste ekstremno gluv političar.“
© 2019 The New York Times
Tagovi
