DIGITALNO IZDANJE NEDELJNIKA DOSTUPNO JE OVDE.
NOVI SVET – Kada je 30. decembra, nakon što je uočila nekoliko pacijenata sa simptomima sličnim gripu, ali i rezistentnim na uobičajene metode lečenja, dobila laboratorijske rezultate jednog od njih, kinesku doktorku iz Vuhana Aj Fen oblio je hladan znoj. Bio je to početak epidemije koja će, kao ništa u ovom veku, od Pekinga do Beograda, od Rima do Njujorka, promeniti način života i navike svakog od nas, i (nadajmo se samo) 2020. godinu… U novom Nedeljniku veliko istraživanje sa najvećim svetskim i srpskim lekarima o uzrocima i posledicama pandemije.
PROF. RADOVANOVIĆ – Da bi se nova zarazna bolest, poput ove, „ukrotila“ u jednoj sredini potrebne su dve-tri sezone, dakle proleće naredne godine zvuči kao razumna procena. Za to vreme zaraziće se oko četiri miliona građana Srbije, ali još uvek ne znamo koliki procenat njih će imati nevidljivu (besimptomnu) ili toliko blagu infekciju da neće tražiti pomoć lekara, kaže za novi Nedeljnik profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
ANA KARENJINA – Nema ništa gore nego živeti u istorijskim godinama… Posebno generaciji koja ih je imala toliko na lokalnom nivou, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
MOND NA POKLON – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku. Tema broja je koronavirus i ekologija.
VIRUS I VANREDNO STANJE – Šta se promenilo od subote u 11 ujutru kada je Vučić nazvao vanredno stanje “najlakšom merom” do subote u 11 uveče kada je Vulin tražio da se preduzmu “sve neophodne mere” teško je u ovom momentu zaključiti. Tekst o uvođenju vanrednoj stanja i policijskog časa u novom Nedeljniku.
VIRUS I SUDBINA – Kako ljudi reaguju na pandemiju usko je povezano sa njihovim političkim uverenjima, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.
VIRUS I TRUDNICE – Dosadašnje (malobrojne) studije nam govore da simptomi bolesti nisu bili tako izraženi kod trudnica i da nije bilo komplikacija. Ne zna se, ipak, efekat virusa SARS-Cov 2 na bebu kod majki koje su inficirane u prvom i drugom tromesečju trudnoće. Za novi Nedeljnik piše dr sc. med Milan Milenković.
VIRUS I EKONOMIJA – Za razliku od dve prethodne globalne recesije ovog veka, novi koronavirus izaziva istovremeno šok na strani ponude i na strani potražnje, piše Goran Nikolić u ekonomskoj analizi posledica koronavirusa.
VIRUS I ISTORIJA – Današnje velike religije su se raširile svetom od drugog do šestog veka, a jedan od razloga je bilo traganje za duhovnim spasenjem u vreme velikih pošasti, koje su baš tada pustošile planetu. Dugo vremena je karantin, reč nastala od italijanskog izraza sa značenjem „četrdeset dana“, bio jedina odbrana protiv kuge i sličnih morija. Za novi Nedeljnik o istoriji borbe protiv pandemija piše Predrag J. Marković.
VIRUS I EU – Pandemija koronavirusa će ostaviti veliki ožiljak na licu EU. Brisel je bukvalno zakazao. Nova Evropska komisija je reagovala sa zakašnjenjem, neodlučno, dezorijentisano i blago, dok je solidarnost unutar Evropskog saveta između država ostala samo mrtvo slovo na papiru, piše Željko Pantelić u velikoj spoljnopolitičkoj analizi u novom Nedeljniku.
VIRUS I KAPUĆINO – Situacija je nalagala da se opšte ponašanje promeni na radikalan način, piše Boško Jakšić u kolumni u novom Nedeljniku.
VIRUS I PASJI ŽIVOT – Stvarajući veštačku inteligenciju, homosapijensi su pokazali da se odriču svoje. Roboti su imuni na koronu, ne kašlju i nemaju respiratorne infekcije, piše Aleksandar Apostolovski u „Raskopčavanju mita“ u novom Nedeljniku.
ŠTA DA GLEDATE – Nekima je i pre koronavirusa savršeni vikend bio bindžovanje serija i gomilanje filmova, ili nestajanje u virtuelnim svetovima video-igara, ali sada će “bindžovati” i oni koji su se doskora gadili te strane i sasvim neprevodive reči. Nedeljnik je napravio vodič za preživljavanje karantina i samoizolacije.
JOKSIMOVIĆ – Željko Joksimović nije u svojim poslovnim planovima bio prorok i predvideo dolazak opasnog virusa zbog koga će ljudi sedeti kod kuće i u tim satima pojačano gledati i TV. Jednostavno, poklopilo se da 23. marta kreću tri televizijska kanala a pokreće ih Joksimović. O tome je pričao za novi Nedeljnik…
PAJTONOVCI I PEKIĆ – U proleće 1934. godine, jevrejska porodica Pavel iz Berlina u strahu od Hitlerovog uspona beži u Beograd. U proleće 1934. Borislav Pekić je četvorogodišnji dečak. U proleće 1934. niko od ekipe koja će se proslaviti pod imenom „pajtonovci“ (Teri Džons, Majkl Pejlin, Erik Ajdl, Grejem Čepmen, Džon Kliz, Teri Gilijam) još nije bio ni rođen. Ipak, točak sudbine i istorije koji će ih spojiti već se bio zavrteo… Tekst Muharema Bazdulja u novom Nedeljniku.
Tagovi
