Jedan od najboljih trenera u NBA ligi u poslednjih dvadesetak godina Majk D’Antoni govorio je u podkastu Džej Džej Redika o svojoj bogatoj karijeri.
Između ostalog, D’Antoni je bio trener čuvene ekipe Finiks Sansa koju su predvodili Stiv Neš i Amare Stodemajer, a koja je utrla put današnjem stilu igre – primenjivali su pravilo da svaki napad završe za sedam sekundi ili manje.
Majk D’Antoni je trener zanimljivog pogleda na košarku – i vrlo često naprednih ideja – a u razgovoru sa Redikom objasnio je kako je na njegov trenerski razvoj uticala epizoda sa Sašom Đorđevićem.
„Kada sam bio trener Olimpije iz Milana imao sam u ekipi Sašu Đorđevića, u tom trenutku najboljeg plejmejkera Evrope, i mladog Antonija Dejvisa, tada svakako najboljeg centra koji je igrao u Evropi. I obojica su igrali užasno. Tada sam shvatio da moram da preispitam svoj pristup. I zaista, bilo je do mene“, prisetio se D’Antoni.
U tom trentuku njegovom timu nije išlo najbolje. I kao i svi veliki trenerski uzmovi, pošao je od sebe. To je, naravno, donelo rezultat.
„Odlučio sam da najboljeg strelca tima stavim na klupu. Time sam oslobodio čitavu ekipu, oslobodivši Sašu Đorđevića iz kaveza. I znate šta se dogodilo? U naredne 24 utakmice imali smo 23 pobede.“
Redik je bio iznenađen i uz osmeh pitao: „Čekaj, čekaj… Stavio si najboljeg strelca na klupu i imao skor 23-1 od tog trenutka?“
„Tako je, zvuči čudno. Svi su bili kivni i kritikovali me, ali se na kraju isplatilo. To me je, složićeš se, pratilo i u ostatku karijere“, zaključio je D’Antoni.