Menomale.
Ne zna se čemu je više bio upućen ovaj uzdah olakšanja mnogih Italijana 29. januara – da li nevoljno produženom „stanarskom pravu“ Serđa Matarele u palati Kvirinale ili nastavku boravka Marija Dragija u palati Kiđi.
„Nek nam je sa srećom“, kažu Italijani koji veruju da će par Matarela–Dragi i u narednom periodu biti dobitna kombinacija i sigurna garancija ekonomsko-socijalnog oporavka Italije i njene evropske orijentacije. Ima analitičara sklonih mišljenju da je još jedan predsednički mandat za Serđa Matarelu posledica političkog kompromisa u situaciji kad parlament i regionalni delegati nisu uspeli da se usaglase oko imena novog predsednika države (izgledni kandidati bili su Mario Dragi i Silvio Berluskoni). Nepodeljeno je, međutim, mišljenje, naročito u poslovnim krugovima, da je za italijansku ekonomiju i društvo daleko veći dobitak nego gubitak to što je Mario Dragi ostao premijer i nastavio da vodi vladu, prema predviđenom roku, do 2023. godine.
Cilj koji je postavio Dragi, pošto je u februaru 2021. godine postao premijer, jeste da obezbedi stabilnost države u vreme kada mejnstrim političari nisu mogli da se dogovore kako da ulože novac dobijen od EU za oporavak i tako ublaže ekonomski šok od pandemije. Zato su italijanski poslovni lideri žestoko lobirali da Mario Dragi ostane stanar palate Kiđi. Dragi kao premijer-tehnokrata neka je vrsta i blanko menice koja garantuje Evropskoj uniji da će Italija odgovorno trošiti 200 milijardi evropske pomoći za oporavak od pandemije ali i garant Evropskoj centralnoj banci (čiji je šef donedavno bio) da će Italija biti sposobna da servisira dug od 700 milijardi evra, pohranjen u obliku italijanskih državnih hartija od vrednosti u toj finansijskoj instituciji. Italija je, inače, najveći korisnik pomoći EU (ukupno 750 milijardi evra) za otklanjanje posledica pandemije.
CEO TEKST MIŠE BRKIĆA PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU, koji je na svim kioscima od četvrtka, 10. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
