Nekoliko meseci pre nego što se Miki 17 , zvani potrošni, našao u svemirskom brodu, sa ostalim učesnicima pohoda na „još neosvojenu“ planetu, Komitet stručnjaka raspravljao je o humanosti svojih ideja.
Skup naučnika planirao je da radi ispitivanja u svemiru i testira moguće i nemoguće na prirodi i živim bićima kako bi pronašao nešto inovativno što će čovečanstvu olakšati život i proširiti mu vidike.
Najekstremnija ideja bili su im „potrošni“.
To su ljudi koji uz dobrovoljni pristanak odlaze u pohode poput po život opasnih ispitivanja virusa, ekstremnih temperatura, dodira sa najčudesnijim i najstrašnijim bićima. Međutim, „potrošni“ se zovu ne samo zato što rizikuju svoje živote da bi nešto saznali, već i zato što se njihova tela posle smrti ponovo štampaju naprednim štampačem, a putem kasete sa memorijom, njihova sećanja i emocije im se ubrizgavaju nazad.
I onda dobijaju novi život koji ponovo mogu da rizikuju zarad interesa nauke i pojedinaca koji od toga profitiraju.
Miki, koga igra Robert Patinson, bio je mladić koji se zbog problema sa novcem, doduše ne čitajući ugovor kako treba, prijavio za potrošne i uvalio u život u kojem bezbroj puta može da se pogine i oživi. Prvi zadatak – „kako bi stekao poverenje u sistem“ bio mu je da puca sebi u čelo. Pošto nije imao snage za to, umesto njega je to uradila naučnica.
Vođa puta, političar i lider ovog projekta, kojeg igra Mark Rufalo, ne tretira kao potrošnog samo Mikija – na kojem testira modifikovano meso, ekstremne vremenske uslove i šta sve ne – već i svakoga i sve što se na njegovom putu nađe.
Jednu od agentkinja tretira kao matericu, sugerišući joj da ona zbog svoje izuzetne genetike, zaslužuje da čitava generacija bude napravljena po njenom modelu. On kao potrošna tretira i stvorenja sa pipcima, „domoroce“ na nepoznatoj zemlji, pa nezgrapno i bez osećanja postupa sa njima.
„Moram da se sredim. Ovo će biti veličanstveno rukovanje i razgovor dvojice lidera, jednog sa Zemlje, drugog sa novootkrivene planete. Veliki dan“, izgovara Rufalo dok se priprema da se sastane sa vođom čudnih onozemaljskih stvorenja.
Međutim, u nedostatku ljudskosti i zaslepljen svojim uobičajenim uglom gledanja na svet – puke koristi koju od ovog projekta ima – Rufalo ne uspeva da razume potrebe i namere tih stvorenja. On ih „revoltira“ uzimanjem jednog od njihovih članova i izaziva njihovu invaziju i nagon da pobiju sve članove njihovog svemirskog broda
Na sreću – potrošni, Miki čije su telo dehumanizovali, vođen svojim emocijama i ljudskosti, staje na put tome, ubija vođu projekta i spasava kolege.
