Unutar zidina ovog manastira iz 14. veka vladaju mir i tišina, povremeno prekidani mekanim koracima nekoliko monaha koji su preostali u ovom svetilištu Srpske pravoslavne crkve koje se nalazi u neprijateljskom okruženju na zapadu Kosova. A izvan manastira Visoki Dečani, koji još uvek čuvaju NATO snage iako je više od dve decenije prošlo od završetka ratova na Balkanu, čuje se neprestano ono što otac Sava Janjić naziva „pobesneli nacionalizam“ kojije usmeren baš prema njemu i to sa svih strana.
Ovako počinje reportažu iz Visokih Dečana novinar Njujork tajmsa Endrju Higins, kome je iguman manastira Sava Janjić, između ostalog rekao:
„To bi mogao da bude znak da ne grešim, da nisam na pogrešnoj strani. Napadaju me ekestremisti sa svih strana“.
Oca Savu Janjića Higins predstavlja kao višegodišnjeg kritičara etničkog šovinizma koji je bivšu Jugoslaviju doveo do raspada u krvi devedesetih godina.
„Otac Sava, čiji je otac bio Srbin a majka Hrvatica, nije stekao mnogo prijatelja, ali je zato dobio mnogo protivnika na ovom Kosovu koje je izniklo iz haosa“, piše Higins.
Bio je, piše on, etiketiran kao izdajnik od strane Srba koji kažu da je podržavao većinski muslimanske Albance, citiriajući Vojislava Šešelja – predstavljen kao nekadašnji potpredsednik vlade i osuđeni ratni zločinac – koji je za oca Savu rekao da je „notorni izdajnik“.
Savu Janjića su takođe napadali etnički Albanci koji ga vide kao neželjenu zaostavštinu nekadašnje srpske hegemonije, iako je ovaj monah, kako piše Higins, dao utočište mnogima koje su srpski ekstremisti želeli da ubiju ili da ih proteraju tokom rata devdesetih.
Susretao sa i sa oštrim kritikama sa svih strana jer se otvoreno protivio prekrajanju granica i podeli Kosova po etničkim linijama. Takođe, napisao je da se otac Sava takvom stanju na Kosovu suprostavlja godinama koristeći i društvene mreže, zbog čega je dobio nadimak „sajber monah“.
Trenutno se najviše suočava sa problemima koje mu prave mu Albanci, koji sada čine više od 90 odsto stanovništva na Kosovu. Oni to čine kroz pretnje i povremeno nasiljem želeći da proteraju malu srpsku zajednicu iz obližnjeg mesta Dečani. Srž tog problema danas je zemljište, tacka oko koje su se zajednice u ovom regionu sporile generacijama unazad.
Sada je u fokusu tih sukoba zemlja.
Dugu pravničku bitku otac Sava vodi da povrati crkveno zemljište konfiskovanu posle Drugog svetskog rata, a ona se dodatno zakomplikovala pošto su se sada na nju nameračili albanski ekstremisti.
„Oni već imaju previše zemlje, ovo zemljište pripada narodu Kosova. Nadamo se da ce Ujedinjene nacije zatvoriti manastir. Mi ne možemo da ga zatvorimo. Ti monasi su jako moćni“, rekao je Redžep Beriša (75) dok je čekao autobus na putu u blizini manastira.
U realnosti, mnogo moćniji u ocom području je Ramuš Haradinaj, nekadašnji komandant Oslobodilačke vojske Kosova, gerilskih jedinica koje su se borile protiv srpske vojske. Higins piše i da je Haradinaj rođen u ovom kraju i da je pomogao da se „Dečan, koji Srbi zovu Dečani“ i okolna sela pretvore u snažno uporište njegovih jedinica tokom rata.
Haradinajeva slika može da se vidi na bilbordima u okolini. Na centralnom trgu, odmah pored kulturnog centra u kom su smeštene kancelarije OVK, raspuštene kao oružane snage, ali i dalje prisutne u mnogim kosovskim gradovima, velikim slovima ispisano je: „Volim OVK“.
Gradonačelnik Baškim Ramošaj, Haradinajev saradnik odbio je da manastiru vrati zemljište, odbacujuci presudu Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine. Gradonacelnik je odbio i da govori za Njujork tajms, a izjavio je za lokalne medije da bi radije otišao u zatvor nego sproveo tu presudu i predao zemljište.
Sporno zemljište iznosti 60 jutara poljoprivrednog zemljišta i šuma izvan zidina manastira koji su pripadali SPC do 1946. godine kada je oduzeto od strane tadašnjih jugoslovenskih socijalističkih vlasti. Tokom devedesetih država je vratila zemljište crkvi nakon uspona Slobodana Miloševića, koji je u ovom tekstu okarakterisan kao ateista i komunista koji je izbršio metamorfozu u lidera srpskog nacionalizma.
I dok su Albanci koji su se sklanjali u manastir tokom rata tiho podržavali monahe, priča iguman Sava za Njujork tajms, njihove političke vođe spor oko zemlje često vide kao „nastavak njihovog rata protiv Srbije, kao da smo mi Miloševicev ‘proksi’, a mi to svakako nismo“.
On je dodao da sudska presuda ukazuje da njihovo pravo na zemlju „nije Miloševićeva odluka nego odluka najvišeg suda na Kosovu“.
Američki ambasador Filip Kosnet je nedavno u izjavi upozorio da ovo pitanje nije „etničko, političko ili religiozno, već pitanje prava na imovinu i poštovanja zakona“.
„Propust da se ovde primeni vladavina prava, i to kroz nekoliko različitih kosovskih vlada, dovodi u pitanje opredeljnost Kosova za uspostavljanje jednakosti pred zakonom“.
Aljbin Kurti, lider stranke koja je pobediula na nedavnim izborima, rekao je da će se „poštovati sve odluke sudova, ali da sve strane treba da pokažu uzajamno razumevanje“.
Kurti je rekao da Kosovo nema problemsa ocem Savom i drugim Srbima koji žive tu, već sa srpskom vladom u Beogradu koja odbija da prizna nezavisnost Kosova.
Endrin Čačaj ima 25 godina, radi u IT-iju i novinaru Njujork tajmsa je u baru u blizinu kancelarija OVK rekao: „Mi nemamo lično problem sa monahom. Mi imamo problem sa srpskim institucijama, one sve prate naloge iz Beograda i žele našu zemlju“.
Otac Sava je rekao za Njujork tajmsa da je njegov manastir preživeo kroz vekove i tursku vladavinu i nemačku i italijansku okupaciju, etničko čišćenje devedesetih i da će preživeti i ovo.
„Ako bi ovi zidovi mogli da pričaju, pričali bi vam od mnogo turbulnetnijim vremenima nego što su ova“, rekao je. „Ja ne planiram da odem dok god sam na ovom svetu. Ovo je moj dom“.
Tagovi
