Centar za američke studije Filozofskog fakulteta je u poslednje dve godine održao nedelje američke kulture gde su profesori tog fakulteta govorili o više nego zanimljivim fenomenima i ličnostima koje su utisnute u istoriju ali i sadašnjost ove zemlje, pa smo o SAD saznavali preko Forda i Ilona Maska, Diznijevih junaka, Muhameda Alija, Kenedija, Vorhola, NLO-a, od KKK, preko pokreta za građanska prava, do BLM, od američkog sna do atentata na Linkolna, Malkoma Eksa i Kenedija, od predgrađa do prerije, od kočija do Tesla motorsa.
Za novi Nedeljnik govorile su profesorke Radina Vučetić i Simona Čupić.
„Dizni je vezan za naša najlepša sećanja na detinjstvo, ali Dizni je bio i američki patriota koji je bio u službi države u Drugom svetskom ratu, kada se božanstvenim propagandnim crtanim filmovima, poput tog spomenutog sa Pajom Patkom (Der Fuehrer’s Face), borio za savezničku stvar, a bio je i hladnoratovski ratnik, sa svime što je to značilo u to vreme. Ne čudi otud što su mnogi sociolozi i istoričari videli Paju Patka kao vrhunskog diplomatu koji treba svetu da ‘proda’ ideju američkog načina života, a Diznija kao ambasadora kapitalizma i američkih interesa“, ispričala je Radina Vučetić.
Ona dodaje da je Centru važno bilo da prati „diznifikaciju“ našeg društva, jer samo dve godine posle prvog pojavljivanja Mikija Mausa u Americi, on dolazi u beogradske bioskope, u Kraljevini Jugoslaviji se štampa „Mika Miš“, a Dizni tada postaje i nezaobilazan deo „Politike“ i „Politikinog zabavnika“.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 1. jula
Svi čitaoci na poklon dobijaju novu knjigu iz edicije „Velike biografije“ – „Borislav Pekić: Pisac i prorok“
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
