Pupinovo insistiranje da u novinama reaguje na svaku pojavu koju smatra štetnom dovodilo ga je i u bizarne situacije.
Priča nas vodi u Amaganset u Ist Hemptonu, jedno od onih luksuznih naselja koja čine čuvene njujorške Hemptone u južnom delu Long Ajlenda, gde se već više od veka okupljaju oni najbogatiji, takozvani „krem društva“. Norfok, gde se Pupin sklanjao, nije bio takvo mesto.
Bio je to 26. jul 1910. godine, kada su se na ulicama Ist Hemptona pojavili ljudi sa dugim crnim bradama i odeveni u crne mantije koje su se vukle do poda, izgledali su – tako su se sećali svedoci – kao da su „izašli iz neke inostrane slike“, a ne iz njujorškog voza.
Bili su to najviši pravoslavni, uglavnom ruski i grčki, sveštenici i vladike – među njima i jedan budući svetac – koji su došli u Klinton hol u Ist Hemptonu da održe svečanu liturgiju, pomen za slavne pretke jednog pravoslavnog princa, naslednika srpske krune – Stefana Dušanjića Nemanjića, koji je sa svojom ženom princezom i decom, naslednicima prestola, stolovao baš u Amagansetu, u „kraljevskoj kolibi“ – dvoru u kom je imao oltar i presto.
Na osnovu govora koji je održao, dalo se zaključiti, tako su zabeležile novine tog doba, da je princ Stefan, naslednik srpske krune, loze Dušanjića Nemanjića, predsednik Svete lige pravoslavne vaseljenske apostolske crkve istoka i da je imao poseban autoritet da prizove i okupi crkvene velikodostojnike.
Kažu da posle ove ceremonije, ako je neko i imao sumnje da u ovom luksuznom naselju sa najbogatijim Amerikancima živi srpski princ – više nije imao nikakvu dilemu.
Službu je držao, pored ostalih, i Sveti Rafael, u to vreme episkop bruklinski, kog je Moskovska patrijaršija tu postavila, inače danas kanonizovan u Američkoj pravoslavnoj crkvi, onoj priznatoj od Ruske pravoslavne crkve.
Da su samo „čudni popovi sa crnim haljinama“ bili uz njega, možda se bogati Amerikanci ne bi tako lako primili na ovu priču, ali princ Stefan se družio i sa uticajnim protestantskim sveštenicima i propovednicima, poput prezviterijanskog uglednog sveštenika Hauarda Dafilda, ili – a to je najviše šokiralo američke novine tog doba – uticajnog teologa Limana Abota, o kome je pohvalu, samo pet godina kasnije, recimo, napisao predsednik Teodor Ruzvelt.
Dakle, od tog trenutka svi su želeli da se druže sa princem. Njegova supruga princeza prihvaćena je u visoko društvo, a beleži se da su ih odmah primili u „Amaganset fild klub“, ekskluzivnu organizaciju u to vreme i na tom mestu. Što je bio svojevrsni obred inicijacije u visoko društvo. A što je princu Stefanu, nasledniku srpskog prestola, bilo najvažnije, svi su želeli da uđu u biznis sa njim.
Tako je za manje od godinu dana boravka u Ist Hemptonu, srpski princ Stefan Dušanjić Nemanjić – puna titula je glasila (ako su američke novine tog doba to dobro zabeležile) princ Stefan Nemanjić Dušanjić od Raške, direktni naslednik imperijalnih visočanstava Džejmsa Bazila i Bazila Džejmsa Stefana (Jakova Vasilija i Vasilija Jakova Stefana) i sin njenog kraljevskog visočanstva Konstance-Marije, vladara svih srpskih i pomorskih zemalja, osvajača i suverena svih Bugara, gospodara i zaštitnika Niša i Peći (Nissa and Ipek) – uspeo da stvori svoje malo carstvo usred Hemptona, tamo gde se nije nalazilo mnogo toga, osim novca. Mnogo novca.
Ali o tome, o srpskom princu, nasledniku slavnog carstva, nije se mnogo pisalo u to vreme – sve do novembra 1912. godine.
Bio je 26. novembar kada je izbio veliki skandal. U „Njujork tajmsu“ 27. novembra piše kako su se „mnogi u srpskim njujorškim krugovima i oni koji su posećivali otmenu letnju koloniju u Amagansetu, iznenadili otkrićem da princ Stefan Nemanjić Dušanjić, koji je držao predavanja za Srpsko-američki Crveni krst i koji je 1910. izgradio lepu letnju kolibu sa pogledom na Nepag Bič, i koji se kretao u visokim krugovima, nije ni Srbin ni princ, već jedan obični Džejms Kurtis Batler Endruz, poznatiji kao Džimi ili Alfabet Endruz, koji je značajnu pažnju javnosti skrenuo na sebe kada se tajno oženio ćerkom Čarlsa Farga iz Čikaga pre trideset godina“.
I priča o lažnom princu je počela da se širi Amerikom…
***
Iz knjige „Profesor Majk: Život čoveka koji je promenio Ameriku, Srbiju i svet“ koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 17. juna.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Danilu Kišu, Borislavu Pekiću, Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Zoranu Đinđiću, Dobrici Ćosiću…
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
