Selin, državna službenica i administratorka u nekoliko ministarstava francuske vlade, prećutala je činjenicu da je glasala za krajnje desničarsku, antiimigrantsku partiju Marin Le Pen.
„Naravno da o tome nisam mogla da pričam kolegama na poslu. Rekli bi da sam fašistkinja. Takav akt je bio dovoljan da dobijem otkaz“, kaže ova 68-godišnjakinja, penzionisana pre tri godine.
Ali danas su se stvari promenile. Tako je čak i u njenom rodnom gradu Boulogne-Billancourt, zapadno od Pariza, čiji su stanovnici (uglavnom viša srednja klasa), istorijski bili zatvoreni za krajnju desnicu. Oni 83 su odsto glasova dali Emanuelu Makronu u predsedničkoj trci 2022. godine.
Selin primećuje da se raspoloženje javnosti menja.
Širom Francuske, krajnje desničarski Nacionalni skup i Marin Le Pen su sa 33 odsto, na evropskim izborima, više nego duplo popularniji od Makronove grupe koja ima oko 16 odsto, piše Gardijan.
„Čini mi se, i u društvu vlada takav duh, da ljudi sve više prihvataju Le Pen i njene ideje. A ovaj trenutak je kao momenat usijavanja“, rekla je Selin.
„Ovde nema imigranata, ali ih 10 km odavde, u pariskom banlieu ima. Živimo relativno dobrim životom, ali se ljudi osećaju ugroženo zbog imigracije.“
Deo Boulogne-Billancourta, koji ima uglavnom dobro obrazovano i urbano biračko telo, predstavljen je u parlamentarnoj izbornoj jedinici mladog premijera Gabrijela Atala (35), koji je imenovan pre manje od šest meseci, kako bi pomogao Makronu u održanju njegovog teškog drugog mandata.
Atalova glavna misija, kako je rekao jedan zvaničnik Jeliseja, jeste da se „bori protiv populizma“ i da se suprotstavi sve popularnijem kandidatu za evropske izbore, Džordanu Bardeli (28) – inače iz stranke Marin Le Pen.
Ali kada se Atal vratio u Boulogne-Billancourt prošle nedelje, da se obrati na skupu u lokalnom pozorištu, zatekao je, skromno rečeno, panično raspoloženje.
Atal je upitao građane: „Da li Francuska, članica EU, zaista želi da bude zemlja koja šalje najveći bataljon krajnje desnih političara u Evropski parlament?“
Visok rezultat Nacionalnog okupljanja na evropskim izborima nije nikakva novost. Od sredine 1980-ih, ta stranka je imala tradicionalno dobre rezultate gledano u evropskim glasovima i bila je na vrhu anketa u Francuskoj tokom poslednja dva evropska izbora (2014. i 2019.)
Jedna, ali velika, razlika koja je prisutna ovog puta, jeste u tome što uspon drugih krajnje desnih partija širom EU, može francuskom ekvivalentu da da mnogo više međunarodnog uticaja.
Drugi je da se očekuje da će Bardelino vođstvo u odnosu na Makronovu grupu biti veliko – potencijalno više od 10 odsto, a prošli put je bilo manje od 1 odsto.
To bi pokazalo ne samo da je podrška krajnjoj desnici porasla, već da je podrška Makronu znatno opala.
Erve Marsej, veteran lokalnog desnog centra, upozorio je na mitingu u Boulogne-Billancourtu da je Le Pen sada sigurna da će proći u drugi krug predsedničkih izbora 2027. godine. Dodao je i pitanje: „Ko bi sad mogao da je zaustavi?“
„Marin Le Pen je uspela u svom cilju – da ove evropske izbore pretvori u referendum za ili protiv Makrona“, rekao je Luk Ruban iz centra za politička istraživanja Cevipof na univerzitetu Sciences Po.
Proevropska vlada tvrdi da je smanjila nezaposlenost i zaštitila Francuze od najgore inflacije, Kovid krize i rata u Ukrajini. Ali pristalice Le Penove glasaju u nedelju uglavnom zbog brige za nacionalna pitanja: Svakodnevno spajanje kraja s krajem, imigracija, pristup javnim službama i osećaj nesigurnosti i strah zbog kriminala.
Nacionalno okupljanje je već najveća pojedinačna opoziciona partija u parlamentu sa 88 poslanika.
Selin nije jedina koja glasa za desnicu. I bivši menadžer automobilske kompanije (80) kaže da svi njegovi prijatelji iz golf kluba „pričaju da glasaju za Nacionalno okupljanje“.
„Emanuel Makron me je okrenuo desnici jer nije uradio ništa po pitanju kriminala i nesigurnosti. Napali su nas imigranti. Supruga i ja šest meseci godišnje živimo u Španiji“, dodao je.
Ankete pokazuju da su dve grupe birača, koje su se ranije klonile Nacionalnog okupljanja počele polako da mu se priklanjaju.