To da je Bajden pobedio nije nikakvo iznenađenje. Alan Lihtman, jedini istoričar koji je od 1984. godine pogodio pobednike svih američkih izbora, predvideo je Bajdenovu pobedu još u avgustu. Posle katastrofalnog rukovođenja korona-krizom, posle niza verbalnih brljotina, kao onda kada je izvređao ratne veterane, Trampova kampanja se činila skoro izgubljenom. Demokrate su govorile o „plavom talasu“ (za razliku od Evrope, desničarski republikanci su crveni u SAD). Ovaj talas je trebalo da povrati demokratama njihove tradicionalne glasače u državama „pojasa rđe“ – u kojima bukvalno rđa stara američka industrija.
Umesto lavine plavih glasova, došlo je do tesne pobede. Demokrate će reći da je za Bajdena glasao najveći broj ljudi u istoriji. Ali i za Trampa je glasalo sedam miliona ljudi više nego prošli put, više glasača nego što je svaki put glasalo za Obamu, Klintona, Buša Mlađeg. Tačno je da SAD imaju više stanovnika pa i potencijalnih glasača 2020. godine nego ranije, ali skok broja birača na ovogodišnjim izborima kazuje nešto drugo. Američko društvo je vrlo politizovano i vrlo podeljeno.
Iznenađuje kako je jedan milijarder, razmaženi džetseter, voditelj rijalitija sa blajhanom kosom uspeo da ubedi te siromahe kako je njihov zastupnik i zaštitnik. Iako je poreskom reformom kao Superhik oteo od siromašnih i nagradio bogate, sačuvao je snažnu podršku među slabo plaćenim i obrazovanim belim muškarcima
Uz određenu modernizaciju, trampizam lako može da se vrati. Za nastavak ove priče, pogledati Balkan
*Iz teksta Predraga J. Markovića „Trampizam nije samo kratkotrajna istorijska blamaža“, koji je objavljen u novom Nedeljniku od 12. novembra.
CEO TEKST ČITAJTE U NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 12. NOVEMBRA, U VELIKOM SPECIJALU O NAJVAŽNIJIM IZBORIMA NA SVETU.
SVI ČITAOCI DOBIJAJU NA POKLON I NJUJORK TAJMS NA SRPSKOM