„Ako bih morao da izaberem terapeuta u filmu koga bih voleo da vidim kao ličnog terapeuta, to bi bio Robin Vilijams u filmu ’Good Will Hunting’“, čuvena je rečenica jednog od najistaknutijih psihologa današnjice Irvina Jaloma.
Mork iz „Mork and Mindy“, plavi, šarmanti duh iz čarobne lampe dukometražnog crtaća „Aladin“, dadilja Dautfajer iz „Gospođa Dautfajer“, insipartivni profesor iz „Društvo mrtvih pesnika“… samo su neke – njegove najprezpoznatljivije – uloge koje je odigrao, a bilo ih je preko sto.
Jedinstven. Eksplozivan. Duhovit. Dramatičan. Jedan jedini.
Samo su neki od epiteta koji su nezaobilazni u tekstovima, knjigama i filmovima kada je reč o Robinu Vilijamsu, a njegove uloge ostale su za sve prethodne, sadašnje i nadolazeće generacije tu da oraspolože, rastuže, izleče…
Knjiga „Robin“ američkog novinara i pisca, Davida Itzkoffa, izašla je 2018. godine, i donela je direktan, hronološki izveštaj o tome kako je jedan inrovertni dečak iz imućne porodice – sin izvršnog direktora Ford Motor Company koji je odrastao kao de fakto jedinac, iako je imao dvoje polubraće i sestara iz prethodnih brakova svojih roditelja – procvetao u čoveka sa toliko jakim i izraženim talentom za komediju. Iako je „imao obožavaoce, nikad nije imao imitatore“, pisao je TNYT.
Potom je usledio dokumentarac reditelja Tejlora Norvuda “Robin’s Wish“ (u prevodu, „Robinova želja“), koji nam je otkrio detalje o poslednjim, mučnim danima ovog legendarnog glumca, kao i o okolnostima pod kojima je preminuo.
Ove godine navršava se decenija od kako nas je Robin Vilijams napustio. Povodom njegovog preranog odlaska Vanity Fair zamolio je više od 20 njegovih kolega, saradnika i prijatelja za njihova topla i draga sećanja na „ljubaznog, razigranog i inteligentnog umetnika: eksplozivno energičnog izvođača, otvorenog prijatelja, tihog čovek, ozbiljanog glumca“.
Al Pacino (Insomnia): Poznavao sam ga samo kroz posao, i bio je jedan od najpažljivijih i najprijatnijih ljudi koje sam ikada sreo u tom kontekstu. Bio je osetljiv i iznenađujuće blag.
Gas Van Sant (Režiser Good Vill Hunting): Tokom uvežbavanja scena, Robin bi glumio glasom političarke Dženet Reno, a onda bi Met Dejmon, kako bi nastavop, imitirao Bags Banija . Dakle, cela scena je Dženet Reno ili Nikson u razgovoru sa Bags Banijem. Film je bio skup, i šteta je što ništa od toga nismo snimili. Bilo je izuzetno smešno. Met mi je tada rekao: „Tebi je smešno, ali meni je zaista teško. Probaj ti da da pratiš Robin Vilijamsa.”
Robert De Niro (Buđenja): Kad sam bio klinac, slomio sam nos. Robin i ja smo imali scenu u kojoj smo se fizički borili, rukom me je obavio i potom laktom udario u nos. Otišao sam kod doktora. Ono što je zapravo uradio – vratio mi je nos onako kako je stajao pre lomljenja. Pomerio ga je. On se zbpog toga osećao užasno. Rekao sam: „Ne, ne, ne, uradio si nešto neverovatno.“
Džulijan Mur (Devet meseci): Bio je živahan dok je nastupao. Pokušavao bi razne stvari, sve bi menjao. Za mene je to bilo divno, gledati i raditi sa tako talentovanim čovekom na početku svoje karijere.
„Današnji lepi trenuci pripadaju sutrašnjem sećanju“, rekao je taj veliki, plavi, šarmanti i zabavni duh iz Aladinove čarobne lampe.
Robin Vilijams imao turbulentan i komplikovan život, onakav kakav svi mi živimo, koji nije ni blizu savršenog i idealnog. Ali svojim smehom i šalama olakšavao nam je neke dane i svojim ulogama priredio nam neke nezaboravne trenutke, koje smo proveli sa porodicom ili prijateljima, i tako nam ostavio sećanja za sutra, za kasnije, za zauvek.
Tagovi
