Arika je poslednji zvižduk dočekala na nogama, 2. juna 1962. godine. Čitav stadion Karlos Ditborn aplaudirao je „plavima“, a kada je Šekularac krenuo ka tunelu, Huan Karlos Koraco je dirigovao svom timu da postavi špalir. I najbolji fudbaler jugoslovenskog tima, prošao je između ranjenih, poraženih i uspravnih fudbalera Urugvaja koji su aplaudirali. Niko ih na mundijalima nije tako uništio kao Šeki toga dana.
„Kralj Arike“, kako ga je u nadahnutom tekstu krstio urednik Frans fudbala Robert Vernje, tom je utakmicom ušao u legendu, iako je godinama kasnije nastavio da pleše po tankoj niti slave i propasti.
Ali ono čime je počinjalo svako sećanje Dragoslava Šekularca na čuvenu utakmicu sa Mundijala u Čileu, u kojoj je Jugoslavija pobedila Urugvaj rezultatom 3 : 1, nije bio špalir i nije bilo Vernjeovo driblanje rečima, već broj – 11. Šeki je u svakoj prilici ponavljao da je tada dobio ocenu koju Frans fudbal nije davao – 11.
U tom se broju krilo ono „nepostojeće“ što je Šekularac dosegao i to je ostala jedna od legendi koje se i danas prepričavaju…
***
Igrači, šta god pričali, vole ocene. Ako su dobre. To je za njih napismeno sabrana količina uzdaha koje su izmamili, trag u vremenu, koji će, kada više ne bude onih koji se njihovih nastupa sećaju, svedočiti koliko su bili dobri. Ili kako su na nekim utakmicama podbacili, samo što se tim ocenama niko ne raduje, tog dana ne kupuje novine i ne izlazi iz kuće. Može li – i zašto ne – igra fudbalera da se oceni bez subjektivnosti i gde je prava mera subjektivnog osećaja novinara kao posmatrača i objektivnih merila? Postoje li uopšte objektivni, merljivi faktori? Zašto je „desetka“ posebna? I šta se dešava kada su igrači (ili njihove supruge) nezadovoljni ocenama?
Ceo tekst o tome kako se ocenjuju fudbaleri objavljen je u velikom prazničnom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
NAPOMENA: Naredni broj Nedeljnika izlazi 5. maja
