Na današnji dan pre 562 godine, vojska koju je predvodio Janoš Hunjadi, u našem naordi poznatiji kao Sibinjanin Janko, pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat kule.

U Zemunu je danas otkriven spomenik Janošu Hunjadiju uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Mađarske Janoša Adera.

Srednjevekovni junak sa dva imena bio je mađarski vitez, a danas ga baštine kulture više naroda, uključujući i srpsku.

„Ako govorimo o kontekstu evropske istorije, to je možda najznačajniji datum za srednjovekovnu istoriju. Tako da, obeležavanje ovoga bi trebalo da preuzmu i današnji Beograđani na sebe“, kaže istoričarka Ana Radaković za RTS.

Tanjug

„Istorijski izvori bi prevashodno rekli da je Mađar. On je bio mađarski plemić, to je bilo ugarsko kraljevstvo. Njegova teritorija je, između ostalog, bila Erdelj koji pripada današnjoj Rumuniji. Ali prosto granice nekad i danas se potpuno razlikuju. Tako da je on pre svega bio mađarski plemić“, ističe Radakovićeva.

Vojničku karijeru započeo je u službi despota Stefana Lazarevića, gde se istakao kao najbolji vojnik. Danas ga osim nas, kao narodnog heroja slave i Mađari i Rumuni.

Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge od koje je i sam oboleo a kasnije i umro.

„On je baš ovde, u zemunskom srednjovekovnom gradu, umro ubrzo nakon bitke 1456. godine“, objašnjava Radakovićeva. 

Interesantno je da se Kula na Gardošu u narodu naziva Kula Sibinjanin Janka, iako sa njim nema veze. Nju su 1896. godine, povodom proslave hiljadugodišnjeg boravka u Panoniji podigli Mađari.

„Sibinjanin Janko odnosno Janoš Hunjadi, rukovodeći tom veoma značajnom bitkom zadužio je srpsku prestonicu u velikoj meri a i celu hrišćansku Evropu, ako govorimo o 15. veku i okolnostima u kojima je živeo. Tako da definitivno nije uzalud što se baš na vrhu Gardoša čuva sećanje na Janoša Hunjadija“, ističe Ana Radaković. 


Komentara

  1. kiza
    22. јул 2019. 21:15

    Sibinjanin Janko je nama Srbima napravio mnogo više štete nego koristi.

  2. Zoltan
    23. јул 2019. 04:16

    Na šta liči ovaj '' spomenik'' sunce ti....

  3. gile
    23. јул 2019. 08:59

    Janoš Hunjadi je bio mađarski plemić koji je svaki put kada smo bili zauzeti ratom na drugoj strani ulazio u Srbiju i klao i krao sve na sta je naišao. On je zlikovac za srpski narod i sramota je da mu mi dižemo spomenike. to je potpuno isto kao kada bi digli spomenik nekom nemačkom generalu ili ustasi stepincu...

  4. Ismail
    23. јул 2019. 11:05

    Na grobu Sibinjanin Janka, kao i na grobu njegovog sina ugarskog kralja Matije Korvina, je uklesan natpis ćiriličnim slovima. Ko god ima kakvu dilemu neka prvo pogleda spomenik na grobu svog pradede i vidi na kom je pismu uklesan natpis. Onda neka izvuče zaključak.

  5. Zveki
    24. јул 2019. 10:34

    Taj madjarski plemic je palio srpska sela dok su Srbi branili Evropu od Turaka u vise navrata i sve je zabelezeno u istoriji koju ocigledno ne citamo, trazio od pape da salje vise misionara da pokrstavaju sve Pravoslavno, to ne bi trebali da dozvolimo, to malo deluje i kao provokacija a ne poklon...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.