Pri povratku iz Španije, ne da se hvalim, zadnja grupa koja je izašla iz nje, bili smo mi Jugosloveni. Ja sam komandovao tom grupom. Mi smo iz Španije pod borbom izlazili.
Bilo je predveče, špansko-francusku granicu prešli smo kod Portbua, i sećam se, kad smo se probijali prema Francuskoj, da smo pevali Internacionalu i špansku himnu.
Znate, mi se nismo povlačili kao razbijena vojska. Mi smo išli organizovano, nosili smo zastave, izvršili smo pozdrav Španskoj-republikanskoj i crvenoj- proleterskoj zastavi.
Kada smo prešli granicu, okrenuo sam se i pogledao Španiju, ona je gorela, bila je sva u plamenu, čuli su se plotuni, mitraljeska štektanja. Znao sam dobro šta to znači, da to strada španski narod, da je to obračun sa naprednim španskim republikancima, da svaki metak odnosi jedan život. Onda sam pogledao naše borce i nijednog Jugoslovena nisam video da nije imao suze u očima. To nije bio bol što smo izgubili rat, to je bio prkos. Mislim da se svaki borac u sebi zakleo, a ja jesam, srešćemo se mi opet al’ ćemo se onda obračunati malo drugačije.
– Kosta Nađ, general JNA, intervju magazinu „Reporter“, 1983. godine
Za Španski građanski rat kažu – ako je ikada moguće za neki rat to reći, onda će to biti za ovaj – da je jedini rat koji je bio stvoren za pesnike. Jedini rat u kom faktografija nije izgubila – a malo je ratova u kojima faktografija nije marginalizovana – od istorije koju pišu pobednici, već od umetnosti. Na kraju, nema ratova, do njega, Španskog građanskog rata – čiju su istoriju stvarali poraženi…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA ISTROIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK. NOVI BROJ JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. DECEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS
