Nakon skoro četiri godine, napuštate Srbiju. Koje su prve asocijacije, prve ključne reči kojima biste opisali svoj mandat i boravak na ovim prostorima?
Prve asocijacije kada pomislim na svoj četvorogodišnji mandat, jesu prijateljstvo i srdačni međuljudski odnosi. Upoznao sam zaista izuzetne ljude koji su meni i mojoj supruzi otvorili vrata svojih domova i koji su učinili sve kako bismo se osetili dobrodošlim. Ta vrsta gostoljubivosti karakteristična je za sve ljude na ovim prostorima. Druga stvar koja mi pada na pamet jeste kvalitet i intenzitet našeg programa bilateralne saradnje sa Srbijom, koji pokriva teme dobrog upravljanja i kulture, zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja, do tema migracija i inovacija. Švajcarski doprinos modernizaciji srpske ekonomije i novonastalom inovacionom ekosistemu je zaista značajan. Na kraju, Srbiju ću zauvek pamtiti po njenim kulturnim i prirodnim bogatstvima, koja sam sa zadovoljstvom otkrivao. Nikada neću zaboraviti svoja brojna putovanja i pešačenja, istraživanja ruralnih predela, a sve to uz sjajnu hranu i degustacije vina.
U srpskom jeziku postoji izraz „tačan kao Švajcarac“, koji ima i „preduzetničke“ konotacije. Švajcarska je prepoznata kao jedna od država koje su posvećene razvoju srpskih malih i srednjih preduzeća. Šta možete da nam kažete o tom programu?
Dugi niz godina Švajcarska ulaže svoje resurse u jačanje srpske privrede, posebno podržavajući mala i srednja preduzeća, koja čine njen oslonac. Iz želje da dodatno pomognemo i doprinesemo jačanju ovog sektora, nastao je i projekat SME Hub. Ovaj projekat pomaže malim i srednjim preduzećima da steknu neophodne uslove za ulazak u lanac dobavljača, a samim tim i za ulazak na svetsko tržište. Uzmimo za primer užičku firmu Marking koja je zahvaljujući podršci programa SME Hub počela proizvodnju novog proizvoda za švajcarsku multinacionalnu kompaniju SIKA namenjenu evropskom tržištu. Veoma sam ponosan što sam imao priliku da pružim punu podršku ovom projektu, koji je počeo za vreme mog mandata, jer sam veoma uveren u njegov potencijal.
Srbija ima mnogo razloga da se ugleda na Švajcarsku, a oblast obrazovanja svakako je jedna od njih. Kako je vaša zemlja pomogla da se promeni svest o značaju dualnog obrazovanja u Srbiji?
Slično kao i u Švajcarskoj, preko 70 odsto srednjoškolaca u Srbiji upisano je u programe stručnih škola. Trenutno su u toku reforme za povećanje udela pripravništva po dualnom modelu, što je u Švajcarskoj standard. Uz pomoć vodećih švajcarskih eksperata, savetujemo nadležne državne institucije u Srbiji i privatni sektor u planiranju i sprovođenju ovih reformi. Srbija je nedavno pristupila EuroSkills-u, najvećoj organizciji u oblasti stručnog obrazovanja i stručnih veština u Evropi. Ova organizacija obuhvata i takmičenje, koje okuplja stotine mladih ljudi koji se takmiče za šansu da postanu „Najbolji u Evropi“ u svojim odabranim profesijama. Verujemo da će članstvo u tako važnoj organizaciji i učešće na takmičenjima pomoći Srbiji da poveća atraktivnost različitih profila stručnih zanimanja i uopšte dualnog obrazovanja, što bi posledično povećalo broj mladih koji upisuju stručne škole kao i učešće privatnog sektora.
Povezana sa obe ove oblasti jeste tema inovacija. Kako je izgledala švajcarska podrška inovacionom ekosistemu u Srbiji, odnosno program „Tehnopark Srbija“, kojim vaša vlada podržava razvoj inovacija? Zašto su naučno-tehnološki parkovi toliko važni u ovom novom svetu u kojem se nalazimo?
Švajcarska je značajno doprinela razvoju ovog ekosistema, kroz partnerstvo sa Naučno-tehnološkim parkom (NTP) u Beogradu i kroz Švajcarski program preduzetništva.
Od svog osnivanja 2015. godine, NTP Beograd je uspeo da napravi model podrške startapovima koji je stekao velika priznanja i privukao mnoge mlade preduzetnike, uključujući i one iz dijaspore. Model predviđa unapred određenu finansijsku podršku preduzećima u ranoj fazi, što im omogućava da usavrše svoje poslovne planove, donesu prve održive proizvode na tržište i zaštite svoju intelektualnu svojinu. Program je bio izuzetno uspešan u povećanju broja tehnoloških startapova u ranoj fazi, od kojih su neki prerasli u preduzeća spremna za investiranje i rast.
Pored toga, kroz Švajcarski program preduzetništva, međunarodna ekspertiza i mreže kontakata stavljeni su na raspolaganje važnim poslovnim inkubatorima i akceleratorima kako bi se dodatno ojačao preduzetnički ekosistem u Srbiji, sa fokusom na IT sektor. Zahvaljujući lakšem pristupu međunarodnoj mreži kontakata i finansijama, startapovi su bolje „opremljeni“ za rast i održavanje svog poslovanja. Na taj način oni doprinose i stvaranju novih radnih mesta i jačanju lokalnog ekonomskog razvoja.
Švajcarska nije samo zemlja sira, čokolade i, kao što smo nedavno mogli videti, dobrih fudbalera. Ona je i primer suživota i razumevanja, čak i ako govorimo različitim jezicima. Kako da taj „pelcer“ presadimo na Balkan?
Nije očigledno da država poput Švajcarske, čiji građani čak i ne dele zajednički nacionalni jezik, ipak ima koristi od velike nacionalne kohezije i osećaja pripadnosti i zajedništva. To koliko smo ponosni na našu državu još jednom je postalo očigledno tokom Evropskog prvenstva u fudbalu, kada smo svi pevali našu nacionalnu himnu na različitim jezicima.
Možda zvuči čudno, ali važan faktor našeg nacionalnog jedinstva je verovatno visok stepen autonomije koja je data švajcarskim kantonima, njih 26. Neki od njih imaju manje od 50.000 stanovnika, drugi više od milion, ali svi imaju ista prava kada je u pitanju njihova zastupljenost u gornjem domu našeg dvodomnog parlamenta. To znači da svaki kanton zahteva isti stepen poštovanja i uzimanja u obzir u donošenju nacionalnih odluka. Kao posledica toga, građani se osećaju veoma spokojno u kantonima u kojima žive, istovremeno verujući nacionalnim institucijama da će njihova prava biti garantovana. Još jedan element koji definiše švajcarski politički sistem jeste širok proces konsultacija i politički dijalog koji prethodi svakoj političkoj odluci. To je svakako obavezno prema švajcarskom sistemu direktne demokratije ali postoji i opšte razumevanje da odluke donete u participativnom procesu daju manje osporavane i održivije rezultate.
Naravno, nijedan model upravljanja ne može se tek tako primeniti u drugoj državi. Svako društvo oblikovano je različitim istorijskim dešavanjima i ima svoja iskustva koja se moraju poštovati. Na osnovu našeg iskustva, mi Švajcarci bismo svakako uvek podsticali napore ka decentralizaciji, jačanju lokalne samouprave, i participativno donošenje odluka.
Tagovi
