Kad je Zoran Đinđić bio u Beloj kući, Džordž Buš Mlađi rekao mu je (otprilike) da je jedan od najmlađih demokratskih lidera u svetu. Đinđić je njemu uzvratio komplimentom, otprilike o moći i odgovornosti, a onda su otišli na „pravi sastanak“ (gde se vodi politika) – kod Dika Čejnija. Iskusni Čejni nije se folirao, pa je malkice čitao s papira šta treba da kaže, te upita goste iz Srbije kako je tamo kod njih nakon demokratskih promena (5. oktobar). Đinđić kaže da je kao posle prvog seksa. Seksa?, zainteresovao se Čejni. Da – dodaje Đinđić – mnogo očekuješ, a posle vidiš da i ne mora da bude tako. Čejni se simpatično nasmejao.
Što pomenu seks, pita Đinđića Goran Vesić koji je s njim bio u Beloj kući, na šta će premijer: „Kad bi se nas Čejni setio! A sad, kad god negde čuje ‘seks’ – a to se često čuje – verovatno će se setiti i Srbije.“
Poučno, zar ne?
Kad sam simpa bakici, očigledno pristalici srpske opozicije, koja me je na izlazu iz sale Sinepleksa u „Ušću“, pod utiskom, pitala da li ću iskoristiti film za neki tekst, rekao da su se Vesić i Čejni bili sreli, ona se skoro zagrcnula…
Tekst Zorana Panovića o filmu „Vice“ koji govori o karijeri Dika Čejnija, o tome da li bi nas Bušova administracija bombardovala i o urbanim legendama srpske politike čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 11. aprila. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Borislav Marić
Ne valja vam izgled ☺ na novoj stranici!