Britanski parlament usvojio je zakon kojim bi bila dozvoljena deportacija tražilaca azila u Ruandu. Ovo je velika politička pobeda britanskog premijera Rišija Sunaka i njegove konzervativne vlade, koja se poslednjih meseci aktivno borila za usvajanje ovakve migracione politike, koju aktivisti ljudskih prava osuđuju kao nehumanu.
Stručnjaci za imigraciju kažu da je deportacija migranata u Ruandu neizvodljiva, a pravni kritičari kažu da ona narušava reputaciju zemlje, piše The New York Times.
Ovaj zakon bi britanskoj vladi dozvolio da tražioce azila pošalje jednosmernim letom za Ruandu, gde bi njihove zahteve dalje procesuirale vlasti u toj centralnoafričkoj zemlji. Ako bi im tamo bio odobren status izbeglice, bili bi preseljeni u Ruandu, a ne u Britaniju.
Od trenutka kada je plan prvi put predstavljen 2022. godine, pod tadašnjim premijerom Borisom Džonsonom, stručnjaci su rekli da bi taj zakon prekršio britanske obaveze prema ljudskim pravima, i to prema domaćem i međunarodnom pravu.
Novi zakona, koji je naišao na žestoko protivljenje u Domu lordova i koji efektivno poništava presudu britanskog Vrhovnog suda, ipak je usvojen – ali će svaki pokušaj deportacije verovatno naići na talas pravnih izazova, što ga čini teško izvodljivim.
Ipak, britanski premijer Riši Sunak saopštio je u ponedeljak da će vlada svakog meseca obavljati više čarter letova, od 10 do 12 nedelja. „Biće ovih letova, šta god da bude“, rekao Sunak, nekoliko sati pre konačnog glasanja. „Ovo jeste nešto novo i inovativno, ali će promeniti igru.“
Nesuglasice i insistiranje na ovom zakonu, uglavnom govore o tome kakvo je stanje politike u Velikoj Britaniji nakon Bregzita – podeljena Konzervativna stranka, očajnički pokušava da iskoristi zabrinutost oko imigracije kako bi poboljšala svoj rejting, takmičeći se sa Laburističkom partijom. Konzervativci se te politike drže već dve godine uprkos pravnim neuspesima i dubokim sumnjama u njenu održivost.
Kritičari ovog zakona kažu da bi njegovo sprovođenje nanelo veliku mrlju reputaciji zemlje, da bi ugrozilo međunarodne zakone i ljudska prava.
„Ovaj postupak nadmašuje granice izvršne vlasti, ostavlja upitnom ulogu Doma lordova, sudova, i pravi sukob između domaćeg i međunarodnog prava“, rekla je Džil Rater, više naučna saradnica u UK istraživačkom institutu u Evropi. „Ovo je kao lutrija sa ustavnim ograničenjima“, dodala je Rater.
Sunak se zbog toga našao u sukobu, ne samo sa državnim službenicima, opozicionim političarima i međunarodnim sudovima, već je naveo vladu da nadglasa Vrhovni sud.
U novom zakonu piše da je Ruanda „bezbedna zemlja“ za izbeglice, uprkos presudi suda, koja je zasnovana na značajnim dokazima – da zemlja nije bezbedna. Zakon nalaže sudijama i službenicima za imigraciju da „u potpunosti tretiraju Republiku Ruandu kao bezbednu zemlju“ i daje vladi ovlašćenje da zanemari buduće odluke međunarodnih sudova. Ne postoje nikakve odredbe koje preciziraju šta treba da se radi ako se uslovi u Ruandi promene.
Iako se tvrdi da je ova afrička nacija napredovala u političkom i društvenom smislu u poslednjih nekoliko decenija – stručnjaci kažu da se ne može izbeći činjenica da je zemlja za vreme građanskog rata 1994. godine pretrpela genocid i to da njom danas vlada sve autoritarniji vođa, Pol Kagame.
„Ne možete učiniti zemlju bezbednom samo ako kažete da je bezbedna“, rekao je Dejvid Anderson, advokat i član Doma lordova koji nije povezan ni sa jednom strankom i koji se protivio zakonu. „To je apsolutno apsurdno“, dodao je.
Politički analitičari kažu da je Sunak doneo ovu odluku pod pritiskom radikalnijih članova njegove stranke, koji snažno podržavaju slanje izbeglica u Ruandu.
U poslednjem momentu ove zakonodavne drame, Donji dom i Dom lordova, su izbacivali zakon napred-nazad, pošto su lordovi bezuspešno pokušavali da mu prilože amandmane (od kojih bi jedan zahtevao nezavisnu grupu za praćenje bezbednosti u Ruandi).
Pre Bregzita, Britanija je sarađivala sa Francuskom u regulisanju protoka ljudi koji prelaze Lamanš, ali odnosi Džonsona sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom su postali loši nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju.
Britanska vlada je na više načina pokušavala da spreči migrantske brodove da dolaze u zemlju, i njenin postupci su u nekim momentima izgledali komično, kao na primer onda kada se tvrdilo da razmišlja da ih odbije pomoću džinovskih mašina za pravljenje talasa.
Evropski sud za ljudska prava još uvek može da odluči da blokira letove za deportaciju u Ruandu. A Laburistička partija je obećala da će ukinuti zakon ako dođe na vlast.
Tagovi
