Kako je vest Nedeljnika o Šinavatri postala Vladina vest. I zašto je to važno?

Vest da je Jingluk Šinavatra, bivša premijerka Tajlanda, postala državljanka Srbije, koju je prvi objavio Nedeljnik u prošlom broju, preneli su mnogi mediji u zemlji i svetu, ali sa jednom bitnom razlikom – sakriven je izvor. Vest je obišla svet, ali je, retko gde, navedeno da je dodeljivanje državljanstva Šinavatri otkrila redakcija Nedeljnika i da je izvor vesti naš list. Zbog kršenja novinarskog kodeksa i štete koja je naneta našoj redakciji, Nedeljnik će se obratiti Savetu za štampu.

Ne samo da su prekršena osnovna pravila novinarskog izveštavanja koja nalažu navođenje izvora informacije, nego se i sakrilo da je upravo Nedeljnik otkrio da je Šinavatra, koja je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije, postala državljanka Srbije na sednici Vlade Srbije 27. juna ove godine. Koliko je Vlada želela da sakrije tu informaciju govori činjenica da srpski zvaničnici nisu javno saopštili ili komentarisali ovakvu odluku posle sednice Vlade na kojoj je doneta ova odluka. Vlada je posle sednice na kojoj je Šinavatra postala Srpkinja, smatrala da je značajnije za javnost da sazna da je doneta odluka da se Almaški kraj u Novom Sadu proglasi za kulturno-istorijsku celinu i da Crkva Svetog Dimitrija sa starim grobljem u Mitrovoj Reci dobije status spomenika kulture…

Nije isto kada imate vest koju je plasirao AFP da je „nezavisni lokalni medij u Srbiji“ otkrio da je Šinavatra postala srpska državljanka ili vest koju je plasirao Rojters preko Tanjuga da je u Službenom glasniku Vlada objavila da je dodelila Šinavatri srpski pasoš, bez navođenja da se za to saznalo posle više od mesec dana nakon što je jedan lokalni medij to „otkrio“ ili „saznao“

Tek pošto je to objavljeno u Nedeljniku, Tanjug je preneo informaciju, i to bez navođenja izvora. Potom su vest preneli i mediji u zemlji i svetu, a Šinavatra se našla na mnogim naslovnim stranama širom sveta.

I u većini slučajeva, kao izvor je navedena vladina agencija, bez spominjanja Nedeljnika. Takvu informaciju Tanjuga, koja je zvučala kao zvanično saopštenje Vlade, preneo je Rojters, navodeći državnu agenciju kao izvor, da bi zatim sve završilo na stranicama uticajnih medija, poput Njujork tajmsa, Vašington posta, Bangkok posta, Japan tajmsa, kao i u informativnim emisijama BBC-ja i ostalih uticajnih svetskih medija.

S druge strane, agencija Frans pres (AFP) u svojoj vesti profesionalno je prenela da je Nedeljnik objavio faksimil odluke Vlade, pa su mediji širom sveta koji su preuzeli njihovu vest imali tačan izvor informacija.

Ali i tačan kontekst vesti koja se pojavila.

Zbog toga smo pitali agenciju Tanjug zašto u svojoj vesti, koju su potom mnogi mediji preneli navodeći Tanjug kao izvor, nije navela da je informacija o novoj državljanki Srbije originalno objavljena u našem listu. Menadžer Mitko Arnaudov, menadžer za međuagencijsku saradnju u Tanjugu, poslao nam je sledeći odgovor:

„Novinska agencija Tanjug u objavljivanju vesti o dobijanju državljanstva bivše tajlandske premijerke Jingluk Šinavatra nije naveo, kako Vi kažete, da je ta vest originalno objavljena u Nedeljniku, jer ste Vi naveli da Nedeljnik ‘otkriva’ i ‘saznaje’ bez navođenja izvora. Zbog toga je Tanjug pronašao imenovani izvor te informacije odnosno rešenje Vlade Republike Srbije o dodeli državljanstva Šinavatri u Službenom glasniku Republike Srbije i na osnovu toga smo pripremili i objavili ovu vest“, navodi se u odgovoru Tanjuga.

Međutim, tvrdnja Tanjugovog menadžera da Nedeljnik nije naveo izvor apsolutno je netačna!

U tekstu koji je objavljen u štampanom izdanju, a to se može pronaći i na našem sajtu, jasno je, u drugom pasusu, navedeno da je „rešenje o upisu Šinavatre u državljanstvo Srbije potpisala premijerka Ana Brnabić i ta odluka je objavljena u Službenom glasniku dan nakon odluke Vlade, dakle 28. juna“. Dalje se u tekstu kaže: „u odluci Vlade se, na birokratski način, kaže da je Šinavatra postala Srpkinja ‘na osnovu člana 19, stav 1. i 3, Zakona o državljanstvu’, što u stvari znači da joj je državljanstvo dodeljeno jer bi to ‘predstavljalo interes za Republiku Srbiju’“.

Šteta je napravljena Nedeljniku, nema sumnje, a najveća je šteta što je još jedna tema utišana sinhronizovanom akcijom režimskih manipulatora, pa je većina građana uskraćena za istinitu informaciju od javnog značaja, a sama informacija je modifikovana u skladu sa interesima vlasti, takoreći obezglavljena

ŽELJKO BODROŽIĆ, PREDSEDNIK NEZAVISNOG UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE

Tako je, dakle, glasila vest u našem listu. Kao dokaz za informaciju koju otkrivamo, čitaocima smo ponudili u štampanom izdanju i na našem sajtu, faksimil rešenja objavljenog u Službenom glasniku od 28. juna 2019.

Dakle, Nedeljnik je pre Tanjuga imao uvid u Službeni glasnik i rešenje Vlade, na osnovu čega je i objavio informaciju i naveo izvor.

Pitanje je zašto Tanjug nije pronašao rešenje Vlade ranije, ukoliko su oni „otkrili“ tu informaciju, pošto su za to imali više od mesec dana.

Ili je Tanjug to, normalno, kao i drugi domaći i svetski mediji „otkrio“ tek kada je na naslovnoj strani prošlog izdanja Nedeljnika izašao veliki naslov „Nedeljnik otkriva: Šinavatra dobila srpsko državljanstvo“.

Uz to, Službeni glasnik svakako nije medijska kuća, pa je ovakav odgovor agencije s kojom imamo višegodišnji poslovni odnos svakako nejasan.

Ali i novinarski neprofesionalan, što ćemo zatražiti od Saveta za štampu da utvrdi, pošto nije isto kada imate vest:

1. da je „nezavisni lokalni mediji u Srbiji“ otkrio da je Šinavatra postala srpska državljanka

2. da je u Službenom glasniku Vlada objavila da je dodelila Šinavatri srpski pasoš, bez navođenja da se za to saznalo posle više od mesec dana nakon što je jedan lokalni medij to „otkrio“ ili „saznao“.

Predsednici novinarskih udruženja pak saglasni su da je prekršen Kodeks novinara Srbije, a Nedeljniku naneta ogromna šteta, kao i da je ovakvim prenošenjem vest „skrenuta“ je u drugom smeru.

„Naravno da je prekršen Kodeks novinara, u Poglavlju IX sve je lepo navedeno a polazi se od osnovnog principa da bi mediji i novinari trebalo da poštuju autore medijskih sadržaja i da te sadržaje koriste onako kako i sami očekuju od drugih za svoje sadržaje, da poštuju tuđi kao što očekuju od drugih poštovanje za svoj rad. Vrlo prosto, jer se radi o elementarnoj kulturi, ali, eto, kod nas to se teško prima i mnogi smatraju da to nije krađa, već ‘štrpkanje’, kako na primer naziva svoje prepisivanje bez navođenja izvora jedan od najplaćenijih novinara sa ovih prostora i aktivista vladajuće partije“, kaže Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

„Tanjug formalno ne postoji, ali je, po svemu sudeći, jači nego ikad, i njegove se vesti i tumačenja vesti moraju prenositi, tako je odlučeno na samom vrhu, pa nije ni čudo što se u ovom slučaju Nedeljnik, a nekom drugom neki drugi nepodobni medij, ne navodi kao izvor informacije, štaviše, i sama informacija je modifikovana u skladu sa interesima vlasti, takoreći obezglavljena“, dodaje Bodrožić.

Predsednik NUNS-a preporučuje uredništvu Nedeljnika i kolegi Dušanu Teleskoviću da se obrate Savetu za štampu, odnosno Komisiji za žalbe, ne samo da bi „isterali kakvu-takvu pravdu i na neki način upozorili buduće potencijalne kradljivce, već i da ceo slučaj bude obrađen i ostane zabeležen“.

„Trebaće jednog dana. A i tom žalbom i postupkom će dati na značaju Savetu za štampu, jer je to naše zajedničko samoregulatorno telo i verujem da ćemo sa njegovim jačanjem normalizovati prilike u našoj profesiji i smanjiti ovakva a i druga kršenja Kodeksa. Šteta je napravljena Nedeljniku, nema sumnje, a najveća je šteta što je još jedna tema utišana sinhronizovanom akcijom režimskih manipulatora, pa je većina građana uskraćena za istinitu informaciju od javnog značaja. Logično bi bilo da su, na primer, naše kolege iz RTS-a odmah preuzele temu od Nedeljnika i osvetlile je sa svih strana kroz svoje informativne emisije. Taj dan kada je Nedeljnik objavio informaciju koja prevazilazi domaće okvire, javni medijski servis je morao da ima emisiju posvećenu novoj državljanki Srbije, u kojoj bi, između ostalih, gostovao i novinar koji je prvi otvorio temu. Kažem da bi pravi javni servis morao tako da postupi, ali mi nemamo javni servis, a ni većina drugih najuticajnijih medija nije nam za diku, i zato o ovom skandalu svetskih razmera većina ljudi u zemlji Srbiji neće čuti ništa ili će čuti Tanjugovu, čitaj SNS-ovu, interpretaciju“, rekao je Bodrožić.

U Sjedinjenim Američkim Državama, primera radi, naše kolege nikada ne bi pristale da o njihovom radu sudi zajedničko samoregulatorno telo kakav je srpski Savet za štampu (smatrali bi ga cenzorskim telom), ali ne bi pristali ni na potkradanje. Tamo se zna: ako kolega pre tebe objavi informaciju, koliko god ti tu informaciju posle razrađivao, dopunjavao, kratio ili proširivao, nećeš propustiti da kažeš ko je informaciju prvi objavio. Standardna, rutinska formula glasi „first reported by…“, dakle: prvo objavljeno od strane tog i tog medija

LJILJANA SMAJLOVIĆ, PREDSEDNICA SUDA ČASTI UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE (UNS) I ČLANICA KOMISIJE ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU

Predsednica Suda časti Udruženja novinara Srbije (UNS) i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Ljiljana Smajlović ističe da je u novinarstvu najvažnije šta znamo, ali i kako to znamo. Verodostojni smo tek ako čitaocu saopštimo i jedno i drugo. Tako nalaže Kodeks novinara Srbije, u čijem prvom poglavlju, onom o istinitosti izveštavanja, piše da je „novinar dužan da naznači izvor informacije koju prenosi“.

„U Kodeksu piše i da je prećutkivanje bitnih činjenica ‘jednako njihovom namernom iskrivljavanju ili iznošenju laži’, a u poglavlju o zaštiti autorskih prava novinara se navodi da je i ‘prilikom parafraziranja tuđeg autorskog dela neophodno navesti autora, odnosno izvor’. Prema tome, jasno je da su Kodeks novinara Srbije prekršili svi mediji koji nisu naveli Nedeljnik kao izvor informacije. Ali postoje i zemlje u kojim naše kolege ne mogu da se dogovore oko jednog, zajedničkog etičkog kodeksa koji bi važio za sve novinare. To, dabome, ne znači da ne postoje profesionalne norme kojih se novinari strogo drže“, objašnjava Ljiljana Smajlović.

Kao dobru praksu koja se koristi protiv krađe informacija, ona navodi pravilo „first reported by“ iz američkog novinarstva.

Zbog prepisivanja naših tekstova podnosio sam i žalbe Savetu za štampu, sa različitim uspehom, ali su me redovno zabavljali i zaprepašćivali odgovori kolega urednika kad smo im dostavili dokaze da su, bez ikakvih izmena, preuzeli neki naš članak

VLADIMIR RADOMIROVIĆ, PREDSEDNIK UNS-A I GLAVNI UREDNIK PIŠTALJKE

„U Sjedinjenim Američkim Državama, primera radi, naše kolege nikada ne bi pristale da o njihovom radu sudi zajedničko samoregulatorno telo kakav je srpski Savet za štampu (smatrali bi ga cenzorskim telom), ali ne bi pristali ni na potkradanje. Tamo se zna: ako kolega pre tebe objavi informaciju, koliko god ti tu informaciju posle razrađivao, dopunjavao, kratio ili proširivao, nećeš propustiti da kažeš ko je informaciju prvi objavio. Standardna, rutinska formula glasi ‘first reported by…’, dakle: prvo objavljeno od strane tog i tog medija. I tu nema laži, nema prevare. Šta god novinari mislili jedni o drugima, priznaju autorska dela i ne kradu jedni drugima ekskluzive“.

Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a, kaže da se u srpskom novinarstvu ustalilo pravilo da slobodno možete da prepisujete tuđi rad, naročito ako ste „veliki“ medij.

„Biće potrebni i vreme i energija da se to pravilo izmeni, da urednici i novinari shvate da krađa nečijeg truda nije prihvatljiva ni moralno ni finansijski. Kao prvi korak predlažem udruživanje novinara i medija pogođenih krađom intelektualne svojine. Udruženje novinara Srbije štitiće autorska prava svojih članova, a insistiraće i da Savet za štampu bude aktivniji u zaštiti tih prava“, rekao je Radomirović za Nedeljnik.

„Objavljivanjem Nedeljnikove informacije bez navođenja izvora prekršeni su etički kodeks, osnovna pravila novinarske profesije i naneta je prilična šteta vašem magazinu. Kao novinar nebrojeno puta sam na isti način ‘pokraden’, dok poslednjih godina kao glavni urednik Pištaljke upozoravam kolege da je osnovni red da kad preuzmu našu informaciju navedu i odakle su je uzeli. Zbog prepisivanja naših tekstova podnosio sam i žalbe Savetu za štampu, sa različitim uspehom, ali su me redovno zabavljali i zaprepašćivali odgovori kolega urednika kad smo im dostavili dokaze da su, bez ikakvih izmena, preuzeli neki naš članak – plod višemesečnog istraživanja. Od „koleginica je mlada, nije znala šta radi“, preko „ovo smo našli na nekom drugom sajtu“, do „ma ko ste, uopšte, vi, je l’ znate da ja zapošljavam 180 ljudi“, kaže Radomirović.

U poslednjem slučaju, navodi, jedne dnevne novine su bez navođenja izvora preuzele istraživanje Pištaljke o prisluškivanju osumnjičenih za korupciju, odgovore koje je sud dostavio na njihova pitanja o odobrenim merama prisluškivanja: „I, kao da im to nije bilo dovoljno, novinar tog dnevnog lista je od slova do slova prepisao deo našeg teksta.“