Čitaocima koji su zavoleli drugi, a potom i treći deo knjige „Božanstveni bezbožnici“, u rukama je nedostajao prvi koji nisu nalazili ni u jednoj knjižari. „Rasprodato, odavno“, odgovarali su prodavci. Autorka ovih priča, Sanja Domazet, zato je nedavno u izdanju „Službenog glasnika“ objavila novo i dopunjeno izdanje čudesnih priča o životima najslavnijih stvaralaca dvadesetog stoleća.
„Božanstveni bezbožnici 1“ su portreti pisaca, pesnika, slikara, muzičara, glumaca, reditelja, istraživača svojevremeno objavljivani u dnevnom listu „Danas“.
“Pisala sam o onima koji su svojim delom promenili sliku svetu u kome su živeli, o onima posle kojih ništa više nije bilo isto, onima koji su bili prvi na planeti u svojoj delatnosti, ljudima koji su zaista u sebi nosili božansku vatru, dar”, rekla je Sanja Domazet.
Zavodljivo i dirljivo, Sanja Domazet piše o ljubavi Fride Kalo i Dijega Rivijere („Zamišljam da svet u kom bi on želeo da živi predstvalja veliku svetkovinu na kojoj bi učestvovala sva ljudska bića… Opšta svetkovina, umna i ljubavna, koja bi obuhvatila celu zemlju“), o fanatičnoj posvećenosti Marije Kiri u istraživanju atomske energije od koje je umrla („Iako je opasnost koju predstavlja čitanja njenih beležaka mala, spisi Marije Kiri biće radioaktvni ako ne zauvek, ono svakako više hiljada godina“), o Diorovoj nameri da zavede diktaturu lepote („Ili će hodati kao kraljice, ili neće nositi moje haljine“) i njegovoj misterioznoj smrti („Postoje pretpostavke da je preminuo od infarkta posle strasne ljubavi, ali i priče da mu je srce stalo pošto mu se u grlu zaglavila riblja kost“)…
Sanja Domazet ponire u biografije velikana i meandrira njihovim stvaralaštvom, pronalazi nepoznate ili manje poznate detalje iz njihovog života i rada, i stavlja im oreol oko glave, predstavljajući ih kao ikone XX veka.
„Ovo su ljudi koji su odlučili da iskorače iz tih zadatih običnih života, te andrićevske ’proklete avlije’ i odu dalje, zarone dublje ili se vinu više. Ovde je reč o ličnostima koje su imale čvrstinu, uzdržanost, dubinu i živeli uvek cvetajevski ’protiv struje’“, rekla je ona.
„Božanstveni bezbožnici 1“ su plod istraživačkog, novinarskog rada, ali i imaginacije, pa tako čitalac nikad ne zna gde se završava stvarnost, a gde počinje mašta. Lično viđenje, emocionalnost, stilizacija stvarnosti čine rukopis Sanje Domazet autentičnim, jedinstvenim i kreativnim.
Njeno pisanje podseća na scenu iz filma „Bekstvo iz Šošenka“, kada Morgan Friman, čuvši opersku ariju sa zatvorskog zvučnika, kaže: „Taj glas nas je podsetio da postoji svet i izvan ovih sivih zidina“.
Tako je i sa čitanjem „Božanstvenih bezbožnika“. Ovo je delo koje čitaocu otkriva njegov vlastiti, unutarnji prostor slobode, izmeštajući ga na taj način iz tragedije banalizovane svakodnevice.
Tagovi
