Bile su to godine velikog uspeha za Teslu, postao je svetski slavan i ugledan, još i pre nego što je projekat na Nijagari bio u potpunosti završen. A dobio je u međuvremenu i američko državljanstvo 1891. godine. Konačno, 1892. godine odlučuje sa na putovanje u Evropu. Tamo će biti dočekan kao zvezda. U časopisu „Električna revija“ daju mu nadimak „Prometej“. Drži predavanja u Londonu i Parizu koja su ocenjena kao „senzacionalna“. U Parizu, koji mu je bio dom par godina, počinje potragu za investitorima i finansijerima. Nudi svoj sistem polifaznih struja, hrabru, naprednu tehnologiju kakvu svet još nije video.
U Parizu ga zatiče strašna vest – njegova mati je na samrti.
Tesla je bio veoma vezan za svoju majku Đuku, sem što je smatrao da je talenat za pronalazaštvo nasledio od nje, ona je njemu bila moralni uzor i emocionalna uteha, nešto poput anđela čuvara. Pletenu torbicu kojom ga je ispratila na školovanje nosio je celoga života kao neku vrstu amajlije. Sa naročitom toplinom i zahvalnošću pisao je o njoj u svojoj knjizi „Moji izumi“:
„Čak je sejala semenje, uzgajala biljke i sama razdvajala njihova vlakna. Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su deo obrazovanja.“
Georgina Đuka Tesla umrla je na Veliku subotu 1892. godine u 71. godini i njen slavni sin stigao je tek par sati pre nego što je predala dušu Gospodu, samo da čuje njene poslednje reči…
CEO TEKST U NOVOM BROJU MAGAZINA ISTORIJA KOJI SE DOBIJA UZ NEDELJNIK KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 26. JANUARA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS. UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NA POKLON NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“
