Supruga Bate Stojkovića, Olga Stojković, otkriva za Nedeljnik da mu je pozorište bilo na prvom, kafana na drugom, a kuća na trećem mestu. Nije je, kako kaže, to nešto naročito bolelo, jer je i sama znala šta znači živeti u pozorištu – bila je inspicijent. A u pozorištu su se i upoznali.
„Sve mi je bilo jasno i nisam mu prigovarala. Teško je, uopšte, pratiti jednog glumca i deliti život sa njim, naročito sa glumcem kakav je bio Bata. Nisam filozofirala, bila sam, prosto, uvek tu“, kaže ona.
Batin svakodnevni život, kaže Olga Stojković, izgledao je kao na fabričkoj traci.
Snimanje filma „Ko to tamo peva“, za Olgu Stojković je pravi primer nemaštine u kojoj su nastajali filmovi koji danas čine bogatstvo srpske i jugoslovenske kinematografije. Zbog replike „Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda“, umalo je dobio zapaljenje pluća.
„Nisu imali čime ni da ih zagreju. Sećam se da mi je Bata pričao kako nisu imali čime da ga ogrnu kad je pao sa mosta u reku. Tadašnjim glumcima jedino je bilo važno šta će da igraju, jer novac, ni u tim filmovima koji su ostali zanavek, nikada nije bio veliki. Bata je govorio: ‘Ne možete toliko dobro da me platite, koliko bih ja besplatno igrao. Ako vam se i dopadne to što uradim, platite nešto na kraju'“, seća se njegova supruga.
O Danilu Bati Stojkoviću za Nedeljnik su pričali njegova supruga, prijatelji, društvo iz kafane i oni koji ga nikada neće zaboraviti. Ceo tekst u štampanom izdanju Nedeljnika koji je na kioscima od 26. decembra ili na NOVINARNICA.NET.
Novogodišnji dvobroj u prodaji je od četvrtka, 26. decembra, a sve čitaoce očekuje i veliki poklon: prva knjiga iz edicije “Senke nad Balkanom”.
Tagovi
