Kako kapitalne investicije utiču na cene nekretnina i koje lokacije u Srbiji imaju najveći potencijal?

Tržište nekretnina u Srbiji je u protekle dve godine doživelo procvat, a stručnjaci smatraju da će veliki uticaj na nastavak tog trenda imati najavljene kapitalne investicije u našoj zemlji. Najveću pažnju do sada je izazvala organizacija međunarodne izložbe EXPO 2027, zbog koje se očekuje da će Surčin doživeti bum, ne samo zbog izgradnje izložbenog prostora i hotela, već i logistiških kapaciteta i skladišta, ali i stambenih objekata. Za investitore, ali i za kupce koji žele da ulažu u nekretnine, i neka druga naselja su postala privlačnija sa najavom novih velikih infrastrukturnih projekata. I jedni i drugi vide potencijal za rast cena kvadrata u budućnosti na ovim lokacijama, a time i za svoju zaradu.

Pančevo, Novi Sad i Niš buduća čvorišta za stanovanje

Osim Surčina i Beograda na vodi, u vrhu liste destinacija koje imaju potencijal za rast su Mirijevo, Pančevo, ali i veliki gradovi poput Novog Sada i Niša, koji će postati prava čvorišta za biznis i stanovanje, zbog najavljene izgradnje nekoliko auto-puteva i brzih saobraćajnica kaže Aleksandra Mihajlović sa specijalizovanog portala za nekretnine 4zida. Ona dodaje da je trenutno oglašena cena kvadrata stanova u Pančevu u starogradnji 1.350 evra dok je u novogradnji 1.600 evra dok se cene kvadarta u starogradnji u Novom Sadu sada kreću od 1.700 do 2.800 evra a u Nišu od 1.220 do 1.900 evra.

Dr Veljko Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ukazuje da infrastrukturni projekti mogu povećati vrednost nekretnina u okolini, jer često dovode do poboljšanja pristupačnosti, privlačeći investitore i povećavajući potražnju za stambenim i poslovnim prostorom.

– Kapitalne investicije mogu značajno uticati na potražnju i cene nekretnina. Pojačana gradnja i potražnja za stanovima u Beogradu često zavise od urbanističkih planova, infrastrukturnih projekata i ekonomske dinamike. Trenutno, uzimajući u obzir i projekat EXPO 2027, neke od oblasti koje privlače pažnju investitora i kupaca su Mirijevo, Surčin, Novi Beograd, ali i Vračar, Savski venac, kao i delovi grada u blizini reke Save. Osim toga, projekti revitalizacije pojedinih kvartova i planirana infrastrukturna unapređenja mogu doprineti rastu potražnje za nekretninama u tim celinama  – napominje dr Mijušković.

Pruge i koridori dižu cenu stanova

Nikola Radić, iz agencije „Ataše nekretnine“ kaže da su glavni pokretači svakog tržišta nepokretnosti, sa uticajem na ponudu i na potražnju, stanje na finansijskim tržištima, odnosno cena i raspoloživost kapitala.

– Kapitalne investicije, kao inicijator i zamajac razvoja direktno utiču na potražnju, pa tako i na cenu nepokretnosti. One generišu potražnju na užem lokalitetu, određena mikrolokacija dobija na kvalitetu u smislu infrastrukturnih objekata, saobraćajnih komunikacija i slično, što dovodi do generisanja povećane potražnje za nepokretnostima, a time i do povećanja cene kvadrata. Kako kapitalne investicije u Srbiji poslednjih godina postaju sve prisutnije i značajne, realno je očekivati povećanje potražnje, a zatim i povećanje cene nepokretnosti, na određenim loakcijama – ukazuje Nikola Radić.

Mirijevo sve više dobija na značaju

On ističe da je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji i izgradnja brze pruge Beograd-Niš i smatra da će on imati veliki uticaj na razvoj celokupne zemlje, a pre svega za jug Srbije. Niš je već čvorište u kojem se spajaju istočni i južni krak Koridora 10, ka Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, a u toku je i izgradnja novog koridora ka Prištini, koji je dobio naziv „Auto-put mira“.

– Projekat veličine kao što je izgradnja brze pruge ima mogućnost da mobiliše investicije u različitim oblastima. Takva perspektiva, zadržava ljude, pa verujemo u razvoj i juga Srbije i Niša, Leskovca, Vranja – kaže Radić.

On navodi da je Mirijevo, kao relativno mlado i perspektivno naselje, za kojim postoji konstantna potražnja od strane kupaca nepokretnosti, projektom metroa, kao važne kapitalne investicije, dodatno dobilo na značaju, kada su u pitanju beogradska naselja.

– Mirijevo kao mikrolokacija ima svoje prednosti i konstantnu potražnju za kvadratima stambenog prostora. Opština Zvezdara je jedna od retkih sa pozitivnom stopom prirodnog priraštaja u Srbiji, i imajući u vidu tu činjenicu kao i najavu izgradnje početnih stanica metroa u tom stambenom naselju, ova lokacija ima perpsektivu  – smatra Nikola Radić.

Danas je prosečna cena stana u starogradnju u tom beogradskom naselju oko 1.500 evra po kvadratnom metru u starogradnji, odnosno oko 2.000 evra u novosagradjenim objektima. Radić ističe da je pre desetak godina cena kvadrata u ovom stambenom naselju u proseku bila oko 1.000 evra u starogradnji odnosno oko 1.300 evra u novogradnji, što je ujedno još jedan pokazatelj, povećane potražnje za nepokretnostima i potvrđuje opravdanost ivesticionih ulaganja u tom kraju.

– Tako se u novogradnji mogu naći kvalitetni objekti, za kojima postoji velika potražnja kupaca i čija cena dostiže i više od 2.000 evra po metru kvadratnom. Slična je situacija i sa Opštinom Surčin, gde potražnju generiše velika kapitalna investicija EXPO. Kao lokacija na kojoj, takođe, zapažamo povećanu gradnju komercijalnih nepokretnosti izdvaja se i Pančevo. Razvoj lokalne infrastrukture (putne, komunalne, zdravstvene), dolazak većeg broja stranih investitora, uz relativnu blizinu Beograda kao glavnog grada, čini Grad Pančevo perspektivnom investicionom destinacijom – kaže Radić.

I nove fabrike podstiču stanogradnju

Svaka nova industrijska zona podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, ali i dolazak radne snage iz okolnih opština, što u nekim naseljima značajno pojačava potražnju za nekretninama.

Iako se poslednjih meseci priča o Surčinu kao lokaciji koja će biti sve traženija zbog međunarodne izložbe EXPO, ova opština već nekoliko godina doživljava procvat kada je u pitanju privreda. Uz Staru Pazovu i Inđiju to je jedna od tri lokalne samouprave u Srbiji u kojima gotovo da nema nezaposlenih. Zbog geostrateškog položaja, blizine auto-puta i aerodroma ove opštine su bile i ranije privlačne za ulagače, a Veljko Mijušković očekuje da imaju veliki potencijal da se razvijaju i u narednom periodu.

– Takođe, nova radna mesta koja se otvaraju zbog fabrika mogu uticati na potražnju za stanovima u blizini. S druge strane, može doći do izazova poput promene pejzaža i povećane gužve. Izvan Beograda, nekoliko lokacija u Srbiji postaju privlačne zbog infrastrukturnih projekata. Niš ima perspektivu zbog aerodroma, dok se Novi Sad ističe kao centar privrede i kulture, s brojnim investicijama i unapređenjima. Takođe, industrijske zone poput Šimanovačkog puta i industrijske zone u Inđiji takođe privlače pažnju investitora. Planinski centri poput Zlatibora i Kopaonika su takođe i dalje atraktivni za građevinske investicije – smatra Veljko Mijušković.